Ово је удар на Русију. Ово јесте политички потез. У крајњој линији, кад такозвано Косово примају у различите светске спортске асоцијације говори се како спорт и политика не смеју да буду повезани. А како спорт и политика смеју да буду повезани у случају Руске Федерације и руских атлетичара? Геополитика је, констатује за Спутњик бивши атлетски репрезентативац и функционер ДСС-а Александар Поповић, нажалост ушла у врхунски спорт и, што је за њега као бившег атлетичара најцрње, ушла је у „краљицу спортова“.

На Светском атлетском првенству у Лондону због допинга осуђени атлетичари без санкција се такмиче и побеђују под обележјима својих држава, док руски атлетичари наступају без заставе, и ако победе, без интонирања своје химне.

Ово је прљава политика, а не атлетика

„Вратимо ствари на сам почетак. Уколико је у систему антидопинг контроле у Руској Федерацији и постојала грешка или завера или намера, за то може бити крив неко у Руској Федерацији, говорим све у кондиционалу — ’ако је‘, али не могу бити криви атлетичари“, истиче Поповић.

Говоримо о атлетичарима светског калибра, додаје Поповић, који су могли да буду тестирани било где у иностранству пре такмичења, јер су се сви они такмичили и ван Руске Федерације. Коначно, Међународна атлетска федерација је имала право да шаље своје контроле и да их тестира и у Русији и ван ње, па је, према Поповићевом мишљењу, суспензија руских атлетичара, свих сем Дарије Клишине, на Олимпијским играма била скандалозна и неправедна, и нелогична у крајњој линији.

Сад видимо покушаје, напомиње овај бивши атлетски репрезентативац, да се ствар поправи тиме што је једном малом броју атлетичара дозвољено да учествује, да учествује без ознака своје земље, без химне уколико победе, док другима то није дозвољено, при чему се у највећем броју случајева ради о људима који никад нису били ухваћени на допинг контроли.

„И долазимо до парадокса. Да амерички атлетичар Џастин Гетлин, који је према свим правилима морао да буде доживотно удаљен из атлетике, јер два допинг прекршаја воде доживотном удаљавању, није удаљен већ да му је због сарадње са властима чак скраћена казна“, категоричан је Поповић.

Гетлин је, подсећа Поповић, други пут ухваћен са тестостероном, супстанцом коју узимате потпуно свесно и где апсолутно нема никакве грешке као рецимо са пропустима код супстанце стављене на антидопинг листу или је, као у случају спринтера из Јамајке Асафија Пауела, произвођач свесно уместо декларисане супстанце убацио другу која је забрањена.

„Ми, дакле, овде говоримо о некоме ко је починио злочин против спорта и ко се такмичи док велики број руских атлетичара није могао да се такмичи“, подвлачи Поповић.

Док враћање Крима под окриље Русије не толеришу, доказаним терористима заокружују државност. Док случајеве допинга спортиста из Русије приписују држави, као да им лично Путин са длана даје недозвољене медикаменте, у исто време заборављају америчке спортисте који су синоним за допинг.

Нећеш бити Рус, све остало може

Као што такозваном Косову калеме државност примајући га су светске у европске спортске савезе и покушавајући да га приме у асоцијације Уједињених нација, обрнутим рецептом покушавају да ударе на Русију.

„Ово јесте, и то је било очигледно пре Олимпијских игара, удар на Русију. Ово јесте политички потез. У крајњој линији, кад се такозвано Косово прима у различите светске спортске асоцијације говори се како спорт и политика не смеју да буду повезани. Како спорт и политика смеју да буду у случају Руске Федерације и руских атлетичара?“, пита Поповић.

Кад кренете са неправдама, додаје он, то се не заустави на једном човеку или једном такмичењу. Неправда се онда шири у концентричним круговима.

„Наступати без својих боја, без своје химне јесте одмазда према спортистима. Имао сам ту несрећу као репрезентативац да за тадашњу Југославију у атлетици наступам у белим дресовима и у белим тренеркама. Знате, појавите се на такмичењу у оним белим одорама, као људи у филму ’Вариола вера‘, просто сви беже од вас. Ви сте означени. Ви сте окужени. Ви сте нижа каста“, закључује Поповић за Спутњик.

Тадашњи југословенски спортисти то нису заслужили, наглашава Поповић, спорт у Србији је био жртва политичке одмазде, а на такав начин је сада руски спорт, пре свега руска атлетика, потпуно жртва политичке одмазде.

СПУТЊИК