Када нисте само политичар, већ и професор Универзитета у Београду, породичан човек којем је супруга на службеном путу па се бринете и о деци, онда вам кампања за председника државе може бити само оптерећење.

Ипак, Александар Поповић, којег су страначке колеге из ДСС одабрале за свог кандидата на овим изборима, хендлује све те обавезе чини се сасвим лако. Уз добар план путовања све је могуће постићи, а вожња до одредишта служи за последње припреме пред сусрет са грађанима, али и обављање консултација са колегама са Хемијског факултета.

Прошлог четвртка Поповић је разговарао са пољопривредницима из Житишта и Мужље, а боравак у Зрењанину искористио је за одржавање конференције за новинаре. На пут се креће из страначке централе после интервјуа једној од агенција. Кравата намењена за озбиљне разговоре и наступе је у колима скинута, чини се као тежак терет, јер је све око Поповића опуштено и лежерно. На тренутке он и звиждуће листајући факултетска документа са подацима о материјалним издацима факултета и недовољним новцу који се добија од државе. Прича креће и о вечном стручном сукобу физичара и хемичара, попут оног између Звезде и Партизана. Поповић је звездаш и закључује да би било занимљиво знати ко још од председничких кандидата навија за Црвену звезду. Радује се утакмици кошаркаша ЦЗ те вечери у Милану. А када је о физици реч, шаљиво констатује да се, према његовом суду, ништа ново у физици није догодило од кад је Њутну пала јабука на главу.

Прва станица је Житиште, где обилази Цркву Светог Ђорђа из 1810. обновљену 2010, а затим одлази на оближњу малу пијацу где му се мештани жале на тежак положај пољопривредника који, како кажу, немају леба да једу а о цени неопходне нафте да и не говоримо, као и о малим субвенцијама и лошој кадровској политици на свим нивоима. Једно од решења према Поповићевом суду јесте да Дирекција за робне резерве гарантује минималну и фер цену за део култура која би омогућила опстанак и даљу репродукцију. Мештани помињу и проблеме Агрожива, где Поповић поставља питање како може производња пилића да пропадне. Да ли се можда крало или је нешто друго у питању, пита. Одговор је – крало се. Иако велика политичка питања нису у првом плану кампање, од њих се није могло побећи. Прилази и Љиљана Арамбашић Зрилић, мештанка Житишта која је ту дошла из Пећи. Њу боли одлука Косова о присвајању имовине СФРЈ, односно Србије. Поповић јој одговара да се ствари мењају брже него што ми мислимо и да само треба веровати, јер ако се изгуби вера и чим се одустане – све пропада. “Биће српска застава у Пећи”, каже Поповић тој госпођи. Она за наш лист каже да није члан ниједне странке и да поставља питања сваком председничком кандидату који дође у Житиште. Ови на власти су за њу, како каже, лопови своје врсте.

Најтежи део кампање Поповићу је каже снимање кратких порука за телевизију. А то изгледа тако што чланови ДСС из места у којем Поповић борави иза њега стоје са порукама и слоганима а Поповић у камеру каже неколико реченица своје поруке бирачима о аграрној банци, обнови путева и села….. То се понови неколико пута док камерман не каже “добро је”. “Хајмо, народе, смешак, сви смо срећни, сви се смејемо”, бодри Поповић своје колеге и себе. Пошто је успешно снимљена порука о потреби прекида изградње ауто-пута до Драча, креће се даље уз поруку локалним ДСС-овцима, чувајте кутије, добићете летке, имамо интернет кампању, спотове за телевизију немамо јер немамо пара. Сналазимо се како можемо.

Пример младог и успешног пољопривредника који је могао али није желео да оде из Србије је Оскар Сарвак, који је угостио Поповића и показао му своје пластенике у којима гаји парадајз, краставац и купус. Двадесетпетогодишњи Оскар могао је уз мађарски пасош да оде било где у Европу, али није хтео јер, како каже, Србија је његова земља у којој жели да живи и ради. Пријатан разговор уз неколико чашица ракије и послужења на овом сеоском домаћинству се не одбија и Поповић за столом каже да је свима јасно да он вероватно неће постати председник државе, али да га то нимало не узнемирава јер је спреман да се, у складу са слоганом “Човек пре свега”, како каже, дере на сав глас о проблемима, уверен да ће то неко чути и решити их.

ДАНАС