Председник Демократске странке Србије је говорио за дневне новине “Данас” о покретању Апела за очување Косова и Метохије.

Проглас ће изаћи у јавност на Бадњи дан. Нисмо посебно темпирали али је добро испало. Мало се пожурило јер је једна дневна новина о том документу писала, делом нетачно а другим делом крајње малициозно, нарочито према Српској православној цркви. Као да СПЦ нема историсјко право да да свој суд о суштинским питањима за ову земљу а нарочито о питању Косова и Метохије, где је, узгред, СПЦ и директно заинтересована страна због имовине коју поседује, каже у разговору за Данас Милош Јовановић, председник Демократске странке Србије, говорећи о Апелу за очување Косова и Метохије који је покренуо ДСС.

Наш саговорник појашњава да што се Народне скупштине тиче, однос снага је такав да је тешко замисливо да би овакав Апел могао бити представљен у форми скупштинске резолуције. И власт али и добар део опозиције сматра, крајње некритички, да Европска унија нема алтернативу што по аутоматизму подразумева да се одрекнемо територијалне целовитости сопствене државе и потпишемо тај чувени „правно-обавезујућу споразум” као што је записано црно на бело у преговарачком оквиру. Због тога смо ми и тражили да се коначно отвори расправа о европском путу Србије. Да смо као друштво демократски сазрели и да су наше елите интелектуално дорасле, таква расправа би већ одавно била вођена. На жалост свих нас, далеко смо од те ситуације. Наши политичари у том сегменту више личе на хор добро увежбаних папагаја којима су пуна уста приче о такозваним „европским вредностима” које као специфично европске чак ни не постоје.

Зашто је ДСС одлучио да покрене “Апел за очување КиМ”?

Зато што се приближио тренутак када ће се од Србије захтевати да потпише „правно-обавезујући споразум” са Косовом и да прихвати чланство своје покрајине у УН. Зато што делује да је садашња власт спремна да таквим захтевима удовољи. Зато што је таква политика погубна за Србију, не само због Косовског завета и питања нашег идентитета и вертикале, већ и због чињенице да ће се политиком предаје дестабилизовати читав регион и што ћемо тиме себи само додатно закомпликовати геополитички контекст. Нема среће за народ који стално повлачи линије одбране. У таквој ситуацији нећемо бити у стању да се бавимо свим оним другим неопходним стварима попут јачања економије, промене политичког система, заустављања страшних демографских трендова, и уопште узев, завођења реда у земљи. То су све разлози због којих се идеја о упућивању Апела родила у оквиру Политичког савета овог новог ДСС-а који градимо. Председник савета, историчар Милош Ковић најзаслужнији је за постојање и ширење овог Апела.

Шта чини окосницу документа?

Идеја односно чињеница да је крајње неразумно одмрзавати конфликт у тренутку када не можете да га решите у своју корист. Постоје десетине замрзнутих конфликата у свету. Политичке заједнице не одустају од оног што сматрају да су њихови национални интереси. Погледајте само пример Израелаца и источног Јерусалима или Кипра, да не набрајам даље. Само се код нас некако запатила идеја да је предаја нормална и плодоносна ствар. Делује као да су сви поверовали у „филозофску истину” коју је изрекао господин Драган Марковић звани Палма да се „патриотизам не сипа у трактор”. Иза ове питке и наизглед логички чисте тврдње се крије неизмерна глупост. Као да одсуство патриотизма, осећаја колективне припадности, солидарности, поноса и обзира за опште добро и јавни интерес може да допринесе бољитку једне политичке заједнице!?! Не бива. И то је једна суштинска идеја која такође прожима Апел.

Поред подршке митрополита Амфилохија, ко је још у црквеним и интелектуалним круговима подржавао ваш Апел? На чију подршку рачунате?

Апел јесте потекао од Политичког савета овог новог ДСС-а али он више није наш документ нити је икада био само наш. Ми и иначе нисмо склони странчарењу а камоли да то радимо на оваквој теми. Питање Косова и Метохије превазилази све нас и тиче се целе државе и шире, српског народа као таквог. Апел од сада постоји сам за себе и моћи ће да га потпишу сви они који осећају и сматрају да то треба да ураде. Планирамо да дигнемо посебну интернет страницу на којој ће Апел бити доступан за потписивање свим грађанима.

Како оцењујете досадашњи ток “унутрашњег дијалога” који је покренуо председник Србије?

А шта ту конкретно има да се оцени? Не мислите ваљда да сам правио синтезу 50, 100 или 200 различитих излагања људи шарених профила. И не мислите ваљда да је ико ту синтезу правио и да ју је уопште могуће направити. Тако конципиран „дијалог”, састављен од стотину монолога, никако не може да да резултат нити ће га дати. Нажалост, реч је о фарси чији је циљ, у најгорем случају, да се јавност спреми за „болне компромисе” или, у мање лошем случају, да се купи време.