1) Како гледате на могући референдум о КиМ?

Као на жељу Александра Вучића да прихвати сецесију Косова и Метохије пребацујући одговорност на грађане Србије. Реч је заправо о последњој превари поводом Косова и Метохије. Прву је Александар Вучић начинио приликом доласка на власт 2012. године када је говорио о поништавању свих до тада постигнутих техничких споразума да би једном на власти исте не само применио, већ потписао и много више – Бриселски споразум. Остаје само питање како актуелна власт мисли то да спроведе јер какво год се питање формулише на референдуму оно не сме бити противуставно. Остаје наравно и питање да ли се у оваквим медијским условима уопште може одржати референдум и какав би био његов легитимитет.

2) Зашто ДСС инсистира на идеји о “замрзнутом конфликту” у контексту рессавања косовског питања?

Зато што је то једини разуман избор у овом тренутку. Ни мање ни више. Јер одмразавање конфликта у садашњем контексту може да значи само прихватање такозване независности Косова и Метохије. А ако неко мисли да се прихватањем сецесије јужне српске покрајине ствари решавају и стабилизују онда тај ништа не зна ни о међународним односима нити памти блиску нам прошлост. Прихватањем сецесије ћемо само себи навући беду на врат за наредних педесет година. И уместо да се бавимо уређењем државе, променом политичког система, здравством, школством, културом, реиндустрализацијом земље ми ћемо се поново бавити геополитиком, Рашком облашћу, југом централне Србије и тако док полако али сигурно не нестанемо. То није мој избор, а уосталом, постоје неке обавезе и према прецима и према потомцима. Линијом мањег отпора их свакако нећемо испунити.

3) Како гледате на политичку ситуацију у Србији, годину дана од формирања Владе премијерке Брнабић?

Политичка и друштвена ситуација у Србији је независно од Ане Брнабић благо речено катастрофална. Елите су недорасле и незреле, политички систем партитократски и корумпиран, ниво културе у слободном паду а демографија таква да нам је опстанак доведен у питање. А најгоре од свега је што смо као народ, као колективни пројекат изгубили сваку амбицију. Заправо, категорије општег интереса и јавног добра скоро да више и не постоје. У Србији су на снази само приватни и партикуларни интереси. Људи више немају ни свест да смо заједница, национална, политичка, каква год, али заједница. Немају свест да нешто ваља урадити, учинити за ту заједницу. Неки немају свест а други више немају снаге. Док се то не промени нема нам спаса. И зато је ангажман јако важан – грађански, политички, јавни. И време је да квалитетни људи почну да се ангажују, да не оставе сав простор особама са лажним дипломама, стралетама, криминалцима и да не набрајам даље. У супротном, нећемо имати право да се жалимо.

4) Увелико се говори о формирању опозиционог блока под вођством Ђиласа. Да ли ће ДСС приступити том савезу?

Видећемо. Да ли је то идеална опција – вероватно није. Да ли смо ми њима идеалан партнер – вероватно нисмо. Али од нечега се мора кренути јер овако више не може. Ја до сада нисам учествовао у разговорима али став о Косову и Метохији који се изнели људи који ће по најавама свакако бити део савеза је за нас апсолутно прихватљив. Исто важи и за медијски третман и изборне услове. Једно свакако знам, промене у Србији неће доћи преко ноћи и биће последица еволуције а не револуције. Трајаће и биће тешко али другог пута нема. За почетак би требало упристојити медијску слику и вратити плурализам на тв екране. Промена изборног система такође у неком тренутку мора да дође на дневни ред. То је предуслов да се изборимо са корупцијом, клијентелизмом и политичком патронажом. Приоритети и конкретне мере су у мојој глави врло јасни. И покушаћу да их спроводим. Корак по корак.

5) Може ли противљење ваше странке ЕУ интеграцијама Србије да буде кочница за придруживање ДСС-а Ђиласовом блоку?

Ја мислим да то уопште није тема. Сада се помиње и 2032. година за евентуално приступање Србије. То вечћ постаје смешно. А ми свакако јесмо против и то не само зато што је главни услов нашег могућег приступања да прихватимо сецесију Косова и Метохије већ зато што се опет ради о пречицама за које мислимо да ће нас некуд одвести и зато што се суштински ради о бежању од одговорности и мукотрпног рада. Нема пречица људи, тако нешто не постоји. Мука ми је више да то понављам. Нико неће уредити ову земљу осим нас самих, ни ЕУ, ни Русија, ни марсовци, нико! Мени лично не треба нека Венецијанска комисија да ми говори како треба да изгледа Устав Србије. Знам то добро и сам а знају то и многе моје колеге са Факултета. Остаје само питање хоћемо ли да се потрудимо и почнемо да радимо за ову земљу или нећемо.

6) Како коментарисете тврдње социолога Јове Бакића да ће “Ђиласов савез бити корпа са трулим воћем која ће одбити и левицу и десницу”?

– Мислим да таква тврдња није тачна јер неки улози – рецимо постојање колико толико слободних и независних медија – једноставно превазилзе политичку поделу на левицу и десницу. А уосталом, исувише је лако коментарисати седећи по страни. Нема ничег лакшег и удобнијег од тога. Морам да признам да у постојецој политичкој и друштвеној ситуацији не ценим превише такву удобну позицију.