Председник Демократске странке Србије Милош Јовановић био је гост Еспресо интервјуа недеље. Јовановић је нам је открио шта значи да “Београд продише” и “да буде по мери Београђана”, јер је то основна идеја ДСС за предстојеће градске изборе, да ли су отворени за коалицију и ко им је најприхватљивији од кандидата, да ли ће се реализовати сарадња са Дверима, у каквим је односима са Војиславом Коштуницом и да ли од њега добија саветује када су у питању неки политички изазови…

Јовановић је прокоментарисао и повратак Драгана Ђиласа на политичку сцену, његову кандидатуру за градоначелника Београда и подршку коју добија од ПСГ и Саше Јанковића, шта замера градској власти и који су кључни проблеми актуелне власти, које је главна разлика између ДСС и СНС, ДСС и Двери, али је прокоментарисао и поступак Слободана Праљка.

Демоктратска странка Србије је представила програм за предстојеће градске изборе и основна идеја Вам је да Београд продише и да буде по мери Београђана. Шта тачно то значи и шта подразумева ваш програм?

Ми смо кренули прилично, не опуштено, то не би била адекватна реч, ми смо кренули класично као политичари па правили истаживања да видимо шта народ жели, просто сви смо Београђани, мислим од председника и тог градског одбора. Сви живимо у Београду и то онако врло разноврсно, неки су у централним градским општинама, неки су на Авали као нпр. Веља Гавриловић.. Ја немам кола, идем саобраћајем, али неретко јавним превозом тј. аутобусом, 26-ица најчешће, али и другим аутобусима. дакле врло смо добри представници Београђана. И онда смо на тим састанцима, сели као Београђани да видимо шта нам смета, шта фали, како видимо град. Многи од нас имају инострано искуство, знамо по нешто о свету у коме живимо. И онда смо врло брзо закључили да је Београд заиста загушен град. Од саобраћаја преко екологије, барем кад су централне градске општине у питању. Врачар, Стари град, део Палилуле. Градња, популација све већа, нема паркинг места, немате где колица, имамо децу у Београду, идемо у вртиће, нема вртића, немате куда колицима да прођете. И то је била констатација. Загушен и закчен у сваком погледу и идеја је била да заиста мора да продише урбанистички, ту имамо низ мера, ако имамо времена можемо и о томе. једна од мера, можда најзначајнијих јесте то да се развију у ширину, а не у висину. Београд није ко Ужице, није опасан брдима, нема планина, ту немамо никакву греографску препреку да га ширимо у том смислу. Значи не треба допуњавати популацију у централним градским општинама и због аутомобила и због свега другог. Дакле то је прва ствар са идејом да се на обали Дунава сагради једно насеље, по ценама, с тим што је наша рачуница 650 евра по квадрату, минимум, не може испод тога. Не знам шта председник Републике, не знам ни жашто се бави тиме, то није његова надлежност, него оставимо то по страни. Што се тиче урбанистике има још низ других ствари који се тичу естетских критеријума. Ја знам да у у овој небогатој земљи, да не кажем сиромашној попут Србије, верујем да то многим грађанима није на првом месту али кад већ имамо инвеститоре који граде нове зграде, хајде да неко архитектонско наслеђе сачувамо. Ви немате у градском секретеријату за изградњу немате ниједан естетски критеријум када неко гради нову зграду. Да продише саобраћај еколошки, то је друга ставка, то су трендови свуда, од Париза па надаље, број аутомобила мора да се смањи и то рецимо Синиша Мали тј. Милутин Фолић, хоће да смањи број аутомобила, а повећа број становника у Београду, не иде, бар не у централним градским општинама. Не треба прогустити, напротив треба ширити. Дакле, ту имамо низ конкретних мера из различитог нивоа општости мера. Рецимо хоћемо да отворимо саобраћајну жуту траку за возила са три и више путника у њима. Наравно побољшање јавног превоза, појефтињење јавног превоза, ту има и конкретна рачуница. Еколошки морамо да се угледамо на те градове који иду ка том зеленом граду. Дакле зелене фасаде, треба повећати број надземних гаража у централним градским општинама. Дакле, уместо што ће инвеститор направити још једну зграду уместо куће где ће пута 10 повећати број становника, гаража са зеленом фасадом и низ других мера, зелени коридори. Све је то врло добро прорачунато, такође еколошки саобраћај. И трећа али подједнако важна ставка. Београд је централизован град, мора да се децентрализује. Градске општине готово да немају више никакву надлежност. Оно што је мени јако важно, то сви понављају али када бисте их питали жашто то говоре, мислим да не бисте добили одговор – да се грађани мало више узму учешћа у доношењу одлука зато што, ја иначе сматрам да је наш политички систем катастрофалан мора да се мења много тога. Могли бисмо да кренемо од локала. Ово ће вас можда и зачудити, демократија, која је систем са хиљаду мана, да би колико толико добро функционисала, мора да има одговорне политичаре, њих немамо у Србији, да се не лажемо, одговорне медије и без љутње, нису ништа више одговорнији од политичара и одговорне грађане, сада ће се можда људи љутити на мене, али и грађани нису баш најодговорнији. Најлакше је дићи руке и рећи сви су исти, не зна се ко је гори.

Хоћете да кажете да све мора да се мења?

Па морају навике да се мењају и онда треба поспешивати диретну демократију тј. навикавати грађане да узму учешће у расправи. Али пазите, ни то није лако, морају да се информишу. Лакше је гледати Задругу него читати неки предлог закона или размишљати о нечему. Морају, пазите није ово само моја Србија или ваша, то је њихова Србија. Сви имамо одговорност за нашу земљу. Политичари, новинари или грађани. И то треба поменути и мало више нагласити, извитите наћу више понављати, али најлакше је рећи сви су они, сад да не псујем. Политичка класа заиста није вољена у Србији, са разлогом, али то не може да буде оправдање да се више не бавите политиком јер ће се политика бавити вама.

Да ли ћете на изборе изаћи самостално или сте отворени за коалицију? И ако јесте ко вам је најприхватљивији?

Па ми смо отворени за коалиције али гледајте овако, то је оно што говорим и заиста верујем у то, иначе оно што говорим то је оно што и мислим, могу нешто да прећутим, али никад нећу да лаж да изговорим. Да су нормалне политичке околности у сваком погледу, од изборних услова па до политичких, националних питања, било би логично да један ДСС, заправо један нови ДСС са новим људима, новим руководством, како на централном нивоу тако и на градском, да изађе самостално. Имамо визију у коју верујемо, квалитетна је, програм је разрађен, могао бих још пола сата да причамо о њему и различитим мерама и да се измеримо. Просто отварамо једно ново поглавље у историји ове странке која је ипак била значајна за Србију и биће и даље и онда би требало да изађемо самостално. Међутим, имате неколико непознаница у овој нашој причи о београдским изборима, прво је да ли ће ићи парламентарни избори. Јесте да је власт рекла да их не рачуна, да их неће бити, али тешко се овој власти може веровати, мислим много примера има где су нешто рекли па порекли или урадили супротно од онога што су рекли. Друга непознаница је овај косовски процес, колико дуго може да одмакне тј. колико далеко Александар Вучић може да иде у нечему што ја сматрам предајом, да не кажем издајом Косова и Метохије. Све чешће помиње столицу у Уједињеним нацијама, ја мислим да је он ту обавезу прихватио, мислим да ће он ту обавезу морати да спроведе. Обе те ствари и могући парламентарни избори и та косовска политика могу да утичу на промену природе београдских избора. У том смислу, ја уопште не затварам врата за неку коалицију, на првом месту политички сродних странака. Милан Стаматовић на првом месту.

А Двери?

Па и Двери, али и они су у последње време некако у свом филму, морам да признам, мислим са наше стране они врло добро знају шта је наша позиција. Бошко Обрадовић зна јер сам му рекао у три пара очију јер је и Стаматовић био ту, пре око месец дана, али од тада мислим да он очигледно има неке своје комбинације и понекад ми се чини да су чисто уско страначки, мислим да то није добро, али свако кроји своју судбину и свако одлучује сходно неким својим убеђењима и навикама. Двери да по политици, али кажем то не зависи само од нас. Да завршим, не затварам врата чак ни за неку ширу коалицију у односу на управо те процесе који се одвијају, јер ако заиста Александар Вучић тј. СНС иду ка томе да обезбеде столицу у Уједињеним нацијама за Косово и Метохију, онда ћу ја дати све од себе да у политичком смислу то зауставим.

Милка Радовић, видео интервју можете прочитати на сајту Espreso