Приговори архиепископу цетињском и митрополиту црногорско-приморском Амфилохију Радовићу да издајницима именује оне који износе ставове другачије од његових бесмислени су и политикантски, али драгоцени, јер странке, јавне личности апологете режима и квази аналитичаре огољавају на најбруталнији начин. Осуђујући сваки покушај отпора идеји прихватања и признања сецесије Косова, функционери, и странака на власти и неких које то нису, у хору са прорежимским и прозападним медијима, показују своје право лице.

Све њих, који су се успаничено обрушили на митрополита Амфилохија само због његове јавно изречене бојазни да садашња политика „води издаји Србије и Косова“, подсећамо да су по Уставу Србије и Резолуцији 1244 СБ УН Косово и Метохија у саставу Србије, а посебно подсећамо на одредбе Кривичног законика, члан 306. и 307, који утврђују кривична дела угрожавања територијалне целине, као и признавања капитулације или окупације.

Предаја дела сопствене територије не може да буде ни „тешка одлука“, ни „компромис“, ни „поглед у будућност“, ни „суочавање са реалношћу“… већ само оно што јесте: чин издаје. Уместо недостојне и срамне хајке која се води против митрополита Амфилохија, председник Републике и актуелна власт дужни су грађанима Србије само један одговор: Да ли је Српској напредној странци прихватљиво потписивање правно обавезујућег споразума са Косовом и чланство Косова у Уједињеним нацијама?, запитао је председник Демократске странке Србије.