Кључно питање је Косово, а друго кључно јесте однос Србије према Русији, а не владавина права, мада западни политичари то увек извуку. Ова порука председника Александра Вучића, упућена приликом сусрета с председавајућим спољнополитичком комитету Европског парламента Дејвидом Мекалистером у Београду, отворила је питање колико ће у склопу унутрашњег дијалога о Косову и Метохији бити речи о самој европској будућности Србије. Председник је после састанка с Мекалистером изјавио да га „глава највише боли” због односа Београда и Приштине. „Ја, међутим, не видим други пут за Србију до пута у Европску унију”, закључио је Вучић.

Око теме ЕУ копља су после тога поново укрстили представници власти и опозиције, као и неких невладиних организација. Министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић нагласила је да је унутрашњеполитички и спољнополитички стратешки циљ Владе Србије – приступни процес у ЕУ. Оценила је и да су за оне који не познају политичку теорију и праксу или покушавају да заобиђу чињенице, избори најшири простор јавне дебате о свим кључним питањима државе и друштва. „На прошлогодишњим изборима СНС је јасном платформом европског пута, уз очување добрих политичких и економских односа са земљама ван ЕУ, убедљиво победио. То даје недвосмислен легитимитет наставку европских интеграција Србије и тако ће бити док ова влада буде имала одговорност за вођење државе”, рекла је Јоксимивићева.

С друге стране, лидер Демократске странке Србије Милош Јовановић оценио је да је реч о политикантским наводима. Такав приступ, како је закључио, имаће погубне последице за нашу државу и за грађане. Председник ДСС-а оценио је да је време да „Србија изађе из зачараног круга европских интеграција и посвети се уређивању сопственог друштва, ослобођена бриселског тугорства”.

На питање да ли се уз дијалог о Косову и Метохији води и друштвена дебата о путу Србије у ЕУ, потпредседник Центра за спољну политику Драган Ђукановиh сматра да је унутрашњи дијалог о интеграцијама Србије у ЕУ вођен пуних 17 година и да нема потребе за неким новим отварањем.

„Тај пут је већ дефинисан као приоритет у спољнополитичкој оријентацији наше земље и не видим зашто би се то питање сада проблематизовало када неке друге теме нисмо ставили на расправу. Сада се најављује унутрашњи дијалог о Косову, што је доста битно, јер на одређени начин треба да детерминише наш однос према том питању. Постоје бројне теме о којима уопште не водимо дијалог, као што је потенцијално чланство у НАТО-у”, каже за „Политику” Ђукановић.

Извршни директор центра за стратешке студије Душан Пророковић, међутим, тврди да ова тема, нажалост, у Србији никад није отворена. Он не види зашто се не би расправљало о путу Србије ка ЕУ, кад се већ дебата води у оквиру чланица Европске уније. „Тај дијалоr је већ покренут у чланицама ЕУ, у Великој Британији је завршен брегзитом, а одвија се интензивно у Мађарској, Пољској, Чешкој и не видим раэлоr зашто не би био коначно покренут и у Србији. Власт Бориса Тадића одлучила је 2008. да подржи и потпише Споразум о стабилизацији и придруживању без сагласности осталих партнера, а никада нисмо расправљали шта, рецимо, потписивање ССП-а може да значи за Србију”, истиче за наш лист Пророковић.

Дебата о Европској унији, како оцењује Пророковић, није у интересу ни „делу наше елите која и даље живи у 1995. години и која на ЕУ гледа очима из времена од пре више од 20 година”. „Не желе да схвате да се тамо много тога променило и то на горе од оноrа што је било”, наглашава Пророковић, додајући да Србија разговор о ЕУ не треба да покрене само о статусу Космета, већ и наших економских и инфраструктурних пројеката.

Дејан Спaловић, Политика