Ključno pitanje je Kosovo, a drugo ključno jeste odnos Srbije prema Rusiji, a ne vladavina prava, mada zapadni političari to uvek izvuku. Ova poruka predsednika Aleksandra Vučića, upućena prilikom susreta s predsedavajućim spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta Dejvidom Mekalisterom u Beogradu, otvorila je pitanje koliko će u sklopu unutrašnjeg dijaloga o Kosovu i Metohiji biti reči o samoj evropskoj budućnosti Srbije. Predsednik je posle sastanka s Mekalisterom izjavio da ga „glava najviše boli” zbog odnosa Beograda i Prištine. „Ja, međutim, ne vidim drugi put za Srbiju do puta u Evropsku uniju”, zaključio je Vučić.

Oko teme EU koplja su posle toga ponovo ukrstili predstavnici vlasti i opozicije, kao i nekih nevladinih organizacija. Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović naglasila je da je unutrašnjepolitički i spoljnopolitički strateški cilj Vlade Srbije – pristupni proces u EU. Ocenila je i da su za one koji ne poznaju političku teoriju i praksu ili pokušavaju da zaobiđu činjenice, izbori najširi prostor javne debate o svim ključnim pitanjima države i društva. „Na prošlogodišnjim izborima SNS je jasnom platformom evropskog puta, uz očuvanje dobrih političkih i ekonomskih odnosa sa zemljama van EU, ubedljivo pobedio. To daje nedvosmislen legitimitet nastavku evropskih integracija Srbije i tako će biti dok ova vlada bude imala odgovornost za vođenje države”, rekla je Joksimivićeva.

S druge strane, lider Demokratske stranke Srbije Miloš Jovanović ocenio je da je reč o politikantskim navodima. Takav pristup, kako je zaključio, imaće pogubne posledice za našu državu i za građane. Predsednik DSS-a ocenio je da je vreme da „Srbija izađe iz začaranog kruga evropskih integracija i posveti se uređivanju sopstvenog društva, oslobođena briselskog tugorstva”.

Na pitanje da li se uz dijalog o Kosovu i Metohiji vodi i društvena debata o putu Srbije u EU, potpredsednik Centra za spoljnu politiku Dragan Đukanovih smatra da je unutrašnji dijalog o integracijama Srbije u EU vođen punih 17 godina i da nema potrebe za nekim novim otvaranjem.

„Taj put je već definisan kao prioritet u spoljnopolitičkoj orijentaciji naše zemlje i ne vidim zašto bi se to pitanje sada problematizovalo kada neke druge teme nismo stavili na raspravu. Sada se najavljuje unutrašnji dijalog o Kosovu, što je dosta bitno, jer na određeni način treba da determiniše naš odnos prema tom pitanju. Postoje brojne teme o kojima uopšte ne vodimo dijalog, kao što je potencijalno članstvo u NATO-u”, kaže za „Politiku” Đukanović.

Izvršni direktor centra za strateške studije Dušan Proroković, međutim, tvrdi da ova tema, nažalost, u Srbiji nikad nije otvorena. On ne vidi zašto se ne bi raspravljalo o putu Srbije ka EU, kad se već debata vodi u okviru članica Evropske unije. „Taj dijalor je već pokrenut u članicama EU, u Velikoj Britaniji je završen bregzitom, a odvija se intenzivno u Mađarskoj, Poljskoj, Češkoj i ne vidim raэlor zašto ne bi bio konačno pokrenut i u Srbiji. Vlast Borisa Tadića odlučila je 2008. da podrži i potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju bez saglasnosti ostalih partnera, a nikada nismo raspravljali šta, recimo, potpisivanje SSP-a može da znači za Srbiju”, ističe za naš list Proroković.

Debata o Evropskoj uniji, kako ocenjuje Proroković, nije u interesu ni „delu naše elite koja i dalje živi u 1995. godini i koja na EU gleda očima iz vremena od pre više od 20 godina”. „Ne žele da shvate da se tamo mnogo toga promenilo i to na gore od onora što je bilo”, naglašava Proroković, dodajući da Srbija razgovor o EU ne treba da pokrene samo o statusu Kosmeta, već i naših ekonomskih i infrastrukturnih projekata.

Dejan Spalović, Politika