Народни посланици Демократске странке Србије Дејан Шулкић, Горица Гајић и Милан Лапчевић поднели су 3. марта 2017. године Предлог закона о војној неутралности Републике Србије, с предлогом да се, сагласно члану 167. Пословника Народне скупштине, донесе по хитном поступку.

ПРЕДЛОГ ЗАКОНА О ВОЈНОЈ НЕУТРАЛНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Члан 1.

Република Србија је војно неутрална држава.

У складу са војном неутралношћу, Република Србија не може приступити ниједном сталном војном савезу односно не може постати чланица било које постојеће организације за колективну одбрану.

Члан 2.

Сарадња са постојећим организацијама за колективну одбрану односно учествовање у њиховим активностима које не подразумева чланство у истим није у супротности са војном неутралношћу Републике Србије.

Члан 3.

Учествовање Војске Србије у мировним мисијама које се воде у оквиру система колективне безбедности под окриљем Уједињених нација у сагласности је са војном неутралношћу Републике Србије.

Војска Србије може учествовати и у мировним мисијама које спроводе регионалне организације по одлуци Народне скупштине Републике Србије.

Члан 4.

Овај Закон ступа на снагу осмог дана од објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”

 ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

I ПРАВНИ ОСНОВ

Закон о војној неутралности Републике Србије доноси се на основу члана 97., 99.  став 7 и члана 107. Устава Републике Србије, којом је утврђено да Република Србија уређује и обезбеђује сувереност, независност, територијалну целовитост и безбедност Републике Србије, њен међународни положај и односе са другим државама и међународним организацијама.

II РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА

Војна неутралност Републике Србије прокламована је Резолуцијом Народне скупштине о заштити суверенитета, територијалног интегритета и уставног поретка Републике Србије од 26. децембра 2007. године. Дефинисана је у 6. параграфу поменуте Резолуције на следећи начин:

„Због укупне улоге НАТО-а, од противправног бомбардовања Србије без одлуке СБ до Анекса 11 одбаченог Ахтисаријевог плана, у коме се одређује да је НАТО ʻконачан органʼ власти у ʻнезависном Косовуʼ, Народна скупштина доноси одлуку о проглашавању војне неутралности Републике Србије у односу на постојеће војне савезе до евентуалног расписивања референдума на којем би се донела коначна одлука по том питању.”

У све комплекснијим међународним околностима и у контексту појачаних тензија између великих сила, војна неутралност Републике Србије неумњиво је постала важан инструмент њене спољне политике којим се јача независност државе и шири њен маневарски простор у заштити сопствених националних интереса и омогућава јој се да остане изван сукоба великих сила. Специфичан геополитички положај Републике Србије која је с једне стране окружена земљама чланицама НАТО-а али истовремено одржава важне и плодотворне односе са Руском Федерацијом, која Републици Србији пружа ослонац и заштиту у оквиру Савета безбедности Уједињених нација – нарочито у вези с проблемом сецесије јужне српске покрајине Косова и Метохије – по природи ствари за Србију налаже позицију војно неутралне земље. Из наведеног проистиче да је од највећег државног значаја да се прокламована војна неутралност Републике Србије подигне на виши нормативни ниво и дефинише законом о Војној неутралности Републике Србије.

Прокламована војна неутралност не значи да Република Србија мора бити неутрална у односу на могуће постојеће сукобе или оне који би у будућности могли избити у свету или у региону. Војна неутралност – за разлику од неутралности која представља категорију међународног права – подразумева искључиво суверену одлуку према којој Србија неће приступити ниједном сталном војном савезу или међународној организацији за колективну одбрану у мирнодопским условима. Утолико се за категорију војне неутралности не подразумева да мора бити међународно призната или гарантована нити је војно неутрална држава обавезана међународним правом. За разлику од статуса неутралности за коју важе одредбе Хашких конвенција (5. и 8.) из 1907. године, не постоје права нити међународне обавезе које проистичу из статуса војне неутралности.

III ОБЈАШЊЕЊЕ ОСНОВНИХ ПРАВНИХ ИНСТИТУТА И  ПОЈЕДИНАЧНИХ РЕШЕЊА

Члан 1. дефинише да је  Република Србија је војно неутрална држава. У складу са војном неутралношћу, Република Србија не може приступити ниједном сталном војном савезу односно не може постати чланица било које постојеће организације за колективну одбрану.

Члан 2.  прописује сарадњу са постојећим организацијама за колективну одбрану односно учествовање у њиховим активностима које не подразумева чланство у истим није у супротности са војном неутралношћу Републике Србије.

Члан 3. регулише учествовање Војске Србије у мировним мисијама које се воде у оквиру система колективне безбедности под окриљем Уједињених нација у сагласности је са војном неутралношћу Републике Србије.

Војска Србије може учествовати и у мировним мисијама које спроводе регионалне организације по одлуци Народне скупштине Републике Србије.

Члан 4. прописује се ступање на снагу оваг Закона осмог дана од објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”

IV ПРОЦЕНА ФИНАНСИЈСКИХ СРЕДСТАВА ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ЗАКОНА

Усвајање предложеног закона односно његова примена не изискује финансијска средства.

V РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА ПО ХИТНОМ ПОСТУПКУ

Разматрање и доношење овог Закона по хитном поступку предлаже се у складу са чланом 167. Пословника Народне, како би  Народна скупштина што пре донела Закон о војној неутралности Републике Србије у све комплекснијим међународним окллностима, у контексту појачаних тензија између великих сила што угрожава стабилност и безбедност Републике Србије и целог региона.

Предлог закона о војној неутралности Републике Србије