Читам данас у вестима да је немачки посланик у Бундестагу владајуће ЦДУ партије Ангеле Меркел донео непријатну вест Београду о немогућности разграничења Србије и Албанаца на Косову. Овај посланик по имену Петер Бајер предлаже да Србија треба да призна „де јуре“ суверену државу Републику Косово,јер у супротном неће ући у ЕУ.Постављам сам себи питање шта је овај човек по професији . ако је правник, требало би да зна да из неправа не постаје право, ако је нешто друго онда је проблематичан његов морални кредибилитет.

У вези његовог моралног кредибилитета , размишљам ,откуд овом човеку право да се меша у унутрашње ствари земље,коју је у току прошлог века Немачка трипут бомбардовала.

Даље, у тексту се наводи, да идеју о немогућности разграничења подржава и Ангела Меркел тобож забринута за стабилност Србије ,Републике Српске ,Украјине и Крима. Међутим, искрено говорећи, не видим никакве сличности између спрско-косовског проблема и осталих случајева које ова политичарка наводи. Конкретније, Косово је увек била српска територија ,коју је велики зликовац српског народа мали Јожа ,звани Тито, разним махинацијама отцепио од територије Србије.У даљем образлагању свог става посланик Бајер наводи модел две Немачке,а при том заборавља како су те две Немачке настале и да су обе насељене истим народом,који је једва чекао да се поново уједини. Модел две Немачке подразумева да Косово добије столицу у УН,а да истовремено дође до формалног признавања Косова од стране Србије.Размишљам, шта нагони овог човека да се здушно залаже за албанску ствар и колико та његова љубав кошта?
У разумевању мотива овог Немца помогла ми је једна давно прочитана књига – Историја ислама о којој ћу се нешто касније у тексту детаљније осврнути.

У тексту се даље наводи да по моделу две Немачке треба да дође до „нормализације“ односа између Србије и Косова и да се склопи споразум о неповредивости граница. Из овога се перфектно види да су ови људи очигледно помешали лончиће, или мисле да смо ми Срби комплетни идиоти. О каквим се међународним границама ради када између Србије и Косова оне никада нису постојале ,већ су настале као АВНОЈ-евско дело малог Јоже,који је од унитарне државе Југославије направио федерацију.Овај тренд деструкције и растакања земље наставља се и до данашњих дана

Не могу ,а да не поменем ставове неких наших политичара који кажу „заборавимо прошлост како би лакше и брже закорачили у будућност“. Нажалост ,ако ми заборавимо прошлост Немци сигурно неће,јер је то народ који дуго памти и штити своје савезнике.У томе се они битно разликују од англосаксонаца, који после завршених ратова , одмах заборављају на своје савезнике жртвујући их ради сопствених дневних интереса.Ту истину сам сазнао читајући горе поменуту књигу Историја ислама од класика азербеџанске књижевности Есад Беја. Из тих разлога можемо себи поставити једно логично питање, да ли смо у ратовима који су вођени у XX веку били на правој страни. Из свега већ виђеног, испада да нисмо и то треба да нам буде наук за времена која долазе. Поставља се и друго логично питање, шта Србија добија жртвовањем дела своје територије ради уласка у Еврпску Унију. Одговор је једноставан, давајући нешто за ништа, добијамо Европску Унију, творевину без перспективе,капитала,тржишта,природних ресурса и радне снаге. Волео бих да нисам у праву,али на жалост, то ћемо сазнати тек у времену које долази,а до тада треба чекати и перманетно пропадати. У чекању да се проблем реши, бар за сада, увек смо добијали штап док смо чекали шаргарепу.