Некада у животу постоји само једна стаза.
Она којом се мора проћи.
Само једна која је је права.
И све су друге странпутице.
Када је Владо Гаћиновић написао “Смрт једног хероја”, мислио је пре свега на Жерајића.
А вероватно није ни сањао колики ће хероји ходати Жерајићевим стазама.
За имена неких од њих данас знамо.
Имена толиких прекривају, или ће прекрити, талози заборава.
На данашњи су дан, пре двадесет шест година, потомци генерација Жерајића који су о слободи сањали прогласили Републику српског народа у Босни и Херцеговини.
Кренули су својом стазом.
Једином стазом.
И када говоримо о њима данас, говоримо о себи.
А шта год да чинимо, сведочимо о њима.
Након двадесет шест година, још увек бринемо о њој, иако је већ одрасла.
И јака.
Светостефанско је јутро.
Свиће Дан Републике Српске.
Дан државе свих Срба западно од Дрине.
Срећан вам празник.

 

Проф. др Александар Поповић