Predsednik DSS-a dr Miloš Jovanović rekao je u Leskovcu da je ta stranka, novim izborima “stavila tačku na jedan period od 25 godina postojanja, kao i na jedan prilično turbulentan period u proteklih 2-3 godine”.

“Konačno smo, zapravo, otvorili mogućnost da stvorimo jedan novi DSS. Ostali smo verni onim temeljnim načelima i političkim opredeljenjima naše stranke. Jednu novu snagu predstavljaće smena generacije i rukovodstva, ali i spremnost da napravimo bilans ovih 17 godina i pogledamo u kom se stanju Srbija nalazi i da ponudimo neka korenitija rešenja za politički sistem u Srbiji koji definitivno nije dao rezultate. Za to smo, čini mi se, svi mi kolektivno krivi kao ljudi koji imaju odgovornost za državu, narod i Srbiju,“ rekao je Jovanović.

Jovanović je prokomentarisao i izbor premijerke, rekavši da DSS nije zadovoljan izborom predsednika Aleksandra Vučića, jer Anu Brnabić ništa ne kvalifikuje da vodi Vladu Srbije.

„Njeno radno iskustvo ukazuje na to da je ona u velikoj meri vezana za SAD, radila je za razne konsultantske firme, za niz organizacija na koje uticaj ima zapad. U tom smislu nema nikakve garancije da njeni bivši poslodavci neće da imaju uticaj na nju. Dalje, ona je osoba sa vrlo skromnim političkim iskustvom i pitanje je kako će moći da vodi jednu koalicionu vladu kao što je vlada koja se najavljuje. I konačno, mada to nije politički korektno reći, ali kada čitate stranu štampu nekako izgleda da je jedini kvalitet koji je kvalifikovao za to mesto njena seksualna orijentacija. Mi u DSS-u nemamo ništa protiv toga, ne komentarišemo privatni život ljudi i to nas ne zanima, ali ako se sve svodi na to i da je to jedini kvalitet, onda mislim da postoji problem, naročito u zemlji koja nije potpala pod, nazovimo to tako, postmodernističko ludilo zapada. Srbija je još uvek tradicionalna zemlja, u onom najboljem smislu te reči, tako da neke privatne preference ljudi koji je vode ne mogu baš biti bez značaja,“ rekao je Jovanović.

Najave još dva nova ministarstva Jovanović je ocenio kao nešto čime vlast pokazuje da sledi politiku Demokratske stranke iz 2008. godine.

„Ta politika se može sažeti u paroli da Evropska unija nema alternativu. Samim tim da Kosovo ima alternativu, da treba postepeno ali ipak priznavati secesiju dela teritorije. Ova ista vlast je 2012. ukinula Ministarstvo za Kosovo i Metohiju i napravila Kancelariju za Kosovo i Metohiju, a danas, 2017. godine od Kancelarije za evropske integracije pravi Ministarstvo za evropske integracije. Mi smo protiv toga, jer smatramo da je pitanje evropskih integracija za Srbiju bespredmetno. EU je u ozbiljnoj krizi i ona se neće širiti barem narednih deset godina. Druga stvar, EU ne samo da je u krizi, nego je i stvorena da pogoduje krupnom kapitalu, a ne građanima Evropske unije. I tamo su veliki problemi, raslojavanje je toliko veliko da neke zemlje, stare članice iz prvog proširenja, mislim na Veliku Britaniju, danas izlaze iz EU. Konačno, a to je naša, srpska, specifičnost, da bismo postali deo EU, moramo da se odreknemo Kosova i Metohije i to je više puta rečeno i elementarna logika nalaže tako nešto. Mislimo da je pogubno po nas da se odreknemo nečega za rad ničega. Tom predajom mi bismo samo pogoršali svoj geopolitički položaj koji je ionako vrlo težak. Imamo iskustvo unazad 25 godina, koje pokazuje da svaka predaja samo dovodi do novih problema, novih teritorijalnih pretenzija. Često kažem da se Kosovo branilo u Srpskoj Krajini. Kad je pala Krajina otvorio se put za dalje pretenzije, tako da sutra, ako se predamo na Kosovu, imaćemo niz problema koji će se otvarati kada neke zemlje, koje nisu nama naklonjene, to bude htele da rade. Da li je to pitanje Vojvodine, juga Srbije, Raške oblasti, da sad ne nagađamo… Inače, ovih dana smo videli da Dačić traži da, pošto on nije premijer, da se to njegovoj stranci nadomesti kroz veći broj ministarstva. Nama to ne treba, jer danas je tu SPS, sutra će biti neko drugi, a država trpi zbog izbornog sistema,“ rekao je Jovanović.

Na pitanje kako objašnjava to što su opozicione stranke , sve do jedne, oko cenzusa, da prilično teško vraćaju birače, Jovanović je rekao da je to “prilično logična posledica”.

„To je posledica jednog bolesnog političkog sistema u ovoj zemlji. To se naziva partitokratija, što je italijanski izraz koji se definiše kao stanje degenerisanog parlamentarizma, gde političke partije imaju prekomeran uticaj na sve, na javni, politički, finansijski, ekonomski život… To Srbija ima manje-više od 2000. godine, s tim što je to krenulo od 2008. godine sa onim jakim rezultatima DS-a, a posle se prosto ogolelo velikim rezultatima SNS-a i poprimilo neviđene razmere. Situacija kad je stranačka knjižica važnija od bilo kog drugog dokumenta nikada nije dala dobre rezultate. Ekonomska situacija nam je loša, demografska blago katastrofalna, da je praktično naš biološki opstanak doveden u pitanje, ljudi su razočarani… Ne možete da nađete jednog građanina koji ceni svoju političku elitu u ovoj zemlji! Svi znamo da ljudi sve naružnije govore i misle o ljudima koji vode ovu zemlju. Ja sam ne mogu da objašnjavam da nisu svi ljudi isti, jer je to teško i dokazati. Ali, to što nam je politička elita takva kakva je, direktna je posledica izbornog sistema koji imamo. U mnogo zemalja gde je ovakav sistem postojao je doveo do istih problema – mnogo stranaka, odsustvo stabilne većine u parlamentu, stalne koalicione vlade, što se pretvori u borbu za resurse, što znači da se država shvata kao plen. Mora se promentiti izborni sistem kako bi nestala i negativna selekcija na poslaničkim listama. Ljudi glasaju za stranke, a onda se oni na listama dodvoravaju čelnicima stranke kako bi na tim listama bili na što višem mestu… Da idemo svako sa svojim imenom možda bi ta naša politička elita bila bolja. Tu ima argumenata i za i protiv, ali verujemo da je razlog zbog čega su ljudi razočarani i u tome. Danas mnogi glasaju samo zato da bi sačuvali ili dobili radno mesto, da bi dobili neki novac… Retko ko voli nekog političara i to mora da se menja. Iz tog razloga ja idem po Srbiji i pokušavam da objasnim ljudima da mi najčasnije i najbolje radimo svoj posao. Na kraju, svaki narod zasluži vlast koju ima. Ja narod da menjam neću, jer je to moj narod, ali… Narod gleda „Parove“, što ja ne gledam, ali uz puno energije, volje i vere ću se boriti za taj narod.“

Jugpress