Признање председника Владе да заједно са председником државе одлази на разговоре са представницима Приштине у Бриселу, иако није познат дневни ред састанка, потврђује трагичну чињеницу да је српска власт прихватила колонијални статус Србије и да се чак више и не труди да очува макар привид суверености и достојанства државе којој је на челу.

Незамисливо је и представља дипломатски преседан да се састанци на највишем државном нивоу организују без дневног реда. Прихватање представника Србије  да  у њима под тим условима учествују само је доказ да преговора уистину нема и да се диктат ЕУ, којој је циљ успостављање пуне државности  самопроглашеног Косова,  беспоговорно прихвата и реализује.

То потврђује и третирање председника Републике и председника Владе као пуких марионета бриселске администрације, којима је изречена забрана давања изјава и обавеза чувања у тајности постигнутих договора.

Захваљујући еврофилној политици која се води од 2008. године, Србија је данас воз без возног реда, за који се зна једино да је машиновођин циљ да стигне у Европску унију, иако није познато ни када би могао да стигне, ни да ли ће одредишна станица уопште да постоји.

Једино је познато која се цена плаћа: део народа и државне територије Србије, економска зависност и заувек изгубљена слобода и перспектива привредног развоја.