Уочи новог изборног циклуса, Истиномер се бави озбиљним мањкавостима изборне процедуре које су током претходних ванредних парламентарних избора избиле у први план. Прва од тема коју покрећемо је неравномерна заступљеност учесника у медијима током кампање. Питали смо наше саговорнике шта мисле о „функционерској кампањи“,чињеници да се Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) које има своју законом предвиђену улогу у посматрању и контроли изборног процеса уздржало да ту своју законску обавезу и испуни. О ћутању државе. Свој став износи председнички кандидат Демократске странке Србије Александар Поповић.

„Већину медија можемо, по мало грубо, да поделимо на провладине и антивладине, али прозападне, и они имају своје фаворите (на изборима), па заправо постају саставни делови њихових изборних штабова. У таквим околностима најгоре медијски пролазе кандидати попут мене, јер се залажем за промену садашње како спољне, тако и унутрашње политике“, оцењује у интервјуу за Истиномер председнички кандидат Демократске странке Србије Александар Поповић.

Девет месеци након прошлих ванредних избора, јасно је да РЕМ неће објавити извештај о заступљености странака у медијским садржајима током прошлогодишње кампање, а из овог тела саопштено је и да по новом закону о медијима они нису у законској обавези да раде мониторинг медија у предизборном периоду. Да ли ћете као кандидат за председника реаговати на ово и шта радити са таквим законским пропустом?

Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) би требало да буде у потпуности независно од државних органа, а наравно и од електронских медија. Сада је сасвим јасно да оно то није. Са једне стране, већ самим начином избора чланова Савета РЕМ у Народној скупштини, дакле одлуком скупштинске већине, успостављена је потпуна зависност од странака на власти. Са друге стране, скандалозна пракса је показала да у земљи некажњене корупције ово тело уместо да штити јавни интерес, интересе корисника медијских услуга – штити интересе медијских кућа.

Неопходна је темељна измена свих медијских закона, и оних одредби којима се регулише питање мониторинга медија у предизборном и изборном периоду, односно контроле заступљености странака.

Подсетио бих, међутим, да оно што се догађало на претходним изборима, а увод у ову кампању не даје разлога за оптимизам да се неће десити поново, а везано је за понашање електронских медија, није новост. Након кампање 2008. године је доказана пристрасност и необјективност Б92 и ТВ Нови Пазар, па се ништа није догодило.

И током прошлих избора много се говорило о функционерској кампањи и злоупотреби медијског простора од стране представника власти. Како спречити да се то не понови и ове године?

То се већ догађа, несумњиво ће да се појача расписивањем избора и немогуће је спречити без корените промене политике садашње власти, јер је неопходна измена законске регулативе. А то је могуће само уколико постоји политичка воља, што данас није случај. Србија практично не излази из изборне кампање, из неке врсте наметнутог и непроглашеног ванредног стања, то је већ трајно стање, а злоупотреба медија је евидентна.

Тужилаштво још увек није подигло оптужнице против седам особа које су фалсификовале потписе грађана за своје изборне листе на претходним изборима. Какву то поруку шаље и учесницима избора и грађанима?

Нити ће – уверен сам. Наш правосудни систем је под пуном контролом власти. Тек започета изградња Србије као правне државе је заустављена за власти Демократске странке 2009. године, катастрофалном, пропалом реформом правосудја, а руинирање се наставља данас. Управо овакви гафови власти, као што је некажњавање извршилаца кривичних дела, верујем подстиче уверење грађана о неопходности промене власти.

Како ће држава организовати фер и поштене изборе, без учешћа надзорних тела и ако чак и у очитим случајевима правосудни систем не реагује на време и бескомпромисно? Избори су важили за једну од демократских лекција које смо савладали од 2000. до данас. Да ли овим односом према изборима угрожавамо основне демократске постулате?

Без демократских, слободних и фер избора нема демократског поретка. Током претходних избора од 2012. године па на даље било је кршења закона, масовно су вршена кривична дела против изборног права, а на последњим изборима 2016. године извршена је изборна крађа, о чему постоје бројни докази.

О нерегуларностима, кршењу закона и неопходности измене изборних закона говори се и у извештају ОЕБС-а. Демократска странка Србије је припремила и поднела Скупштини предлог одлуке о формирању анкетног одбора, али наравно, СНС-СПС скупштинска већина то није подржала. Јасно је из због чега.

Шта Ви и Ваш изборни штаб намеравате да учините поводом чињенице да вероватно неће бити ниједне институције која ће надзирати медије у предстојећој кампањи и да правосуђе ћути над кршењем изборних закона? Очекујете ли једнаки третман свих кандидата у медијима?

Не, не очекујем…Па већ данас је потпуно јасно да нема, па неће ни бити једнаког третмана кандидата. На жалост, већину медија можемо, по мало грубо, да поделимо на провладине и антивладине, али прозападне, и они имају своје фаворите, па заправо постају саставни делови њихових изборних штабова.

У таквим околностима најгоре медијски пролазе кандидати попут мене, јер се залажем за промену садашње како спољне, тако и унутрашње политике: против сам уласка у Европску унију, за политичку и војну неутралност и успостављање Србије као демократске и правне државе.

Да ли ћете инсистирати на тв дуелу са кандидатом СНС?

Наравно, сучељавања кандидата би требало да буде, али сам уверен да га неће бити или да ће кандидат садашње власти да организује неку МКМ (Мацура-Карлеуша-Милић) представу на омиљеној му телевизији.

Уколико бисте дошли на власт, како бисте допринели променама на медијској сцени и изборни прописима, а у циљу једнаке заступљености политиких актера?

Председник Републике има Уставом дефинисана овлашћења и њима је веома ограничен. Међутим, њему стоји на располагању једно веома моћно средство: снажан ауторитет непосредно изабраног председника.

Тај ауторитет бих искористио да отворим широку јавну расправу о стању у медијима, како би се, као њен резултат, уз помоћ независних стручњака припремио сет медијских и изборних закона чијим спровођењем би се довело у ред све оно о чему је у овом тексту било речи.

Сам председник не предлаже законе, али не би било ни мало тешко наћи демократски опредељеног овлашћеног предлагача, који би те законе упутио Скупштини на усвајање.

Ивана Павловић

ИСТИНОМЕР