Трагедија породице девојчице која је умрла због тога што се хитна помоћ Црне Траве и Сурдулице није одазвала на позив родитеља и није оболелој девојчици пружила благовремену хитну медицинску помоћ, потврђује на најгори могући да је здравствена политика погрешна и да се буџетска средства троше на погрешан начин.

Годину дана после изјаве у Тршићу да "Влада Србије нема званичан став о Косову“, иако једина по Уставу надлежна да утврђује и води политику Републике Србије, председница Владе Ана Брнабић је изрекла да је „признање Косова у садашњим границама црвена линија преко које Србија неће прећи“. Другим речима, а сасвим јасно, придружила се ставу председника Републике и министра спољних послова да је прихватање сецесије Косова, прихватљиво уз такозвану корекцију граница.

Председник Демократске странке Србије Милош Јовановић изјавио је да је покушај упада у Председништво Србије изгледао трагикомично и да представља острашћеност једног дела опозиције, али је додао да би разумео ванинституционалну борбу ако би неком српском званичнику пало на памет да призна сецесију KиМ.

Потпредседник Демократске заједнице младих Европе и члан Извршног одбора Демократске странке Србије, Милош Ђурин, боравио је у Солуну, где је био гост грчке владајуће партије Нове демократије, а и присуствовао је редовном састанку Савета и Председништва Демократске заједнице младих Европе.

Градски одбор Београда Демократске странке Србије позива на опрез и скреће пажњу грађана и стручне јавности да ће бити потребно стално пратити реализацију економских споразума закључених приликом посете француског председника Макрона Србији.

Ситуација је била, јесте и биће шизофрена. Упркос промени Закона о снабдевању пијаћом водом, упумпавања буџетског новца у приватне фирме, али и због неспособности одабраног снабдевача, незнања и неодговорности политичких лидера. Много је актера и кумова у овом „грбом послу“ званом Зрењанинска фабрика воде.

Хрватска за Јасеновац и „Олују” не само да није кажњена, него је и „награђена” етнички чистом државом и уласком у ЕУ и НАТО

Смена власти нема никаквог смисла уколико не исходи темељним политичким променама. Све друго би биле пуке персоналне промене, „дупликат политике садашње власти“ – сјаши Курта, да узјаши Мурта. Не улазећи у оцену које опозиционе странке се истински залажу за суштинске промене политичког система, спољне и унутрашње политике и очување интегритета и суверенитета Србије, а малобројне су и није их тешко препознати, позабавимо се методама њихове борбе за власт, односно актуелним питањем бојкота избора. Не улазим, дакле, у анализу мотива те борбе за власт и могуће, већ разматрам искључиво са становишта сврсисходности: да ли у постојећим околностима бојкот, који је средство, а не циљ, може да буде успешан? Наравно, није спорно да су изборни услови такви да се избори не могу оценити као фер и поштени, па се странке које су их пре две и пре четири године прихватиле и на изборе изашле данас залажу за бојкот, уводећи нову „безалтернативност“, овога пута бојкота, а делећи уверење са Вучићем да је такав и пут у ЕУ. Оставимо по страни застрашћујућу и за коначни расплет опомињућу чињеницу да се опозиционе странке окупљене у СЗС (о политички дилетантским кафић-мислиоцима да не говорим) понашају једнако Вучићевој СНС, захтевајући прихватање диригованог опозиционог једноумља и проглашавајући неистомишљенике  по питању метода борбе, у овом случају оне који  су скептични у погледу успешности бојкота избора, лажном опозицијом. Док Вучићева камарила издаје сертификате привржености интересима државе изједначавајући је са приврженошћу режиму, дотле СЗС, једнако меродаван, издаје сертификате опозиционог статуса. Једноумље нема алтернативу – то још једна тачка блискости ове две  жестоко супротстављене, а мало различите политичке скупине. 

Током досадашњег развоја афере „Прислушкивање“ јавност је на основу презентованих докумената БИА, са којих је по члану 26 Закону о тајности података опозвана ознака тајности, обавештена да је садашњи председник Републике у време док је био лидер опозиционе странке био прислушкиван, при чему у краћем временском периоду деведесетих година – незаконито. Председник је у свом јавном наступу изнео доказе да је законито прислушкиван и од 2007. године преко трећих лица, али и тврдњу да је то чињено „перфидно“ , односно да су службе безбедности биле политички злоупотребљене.