Изјава гувернерке Јоргованке Табаковић да је „Народна банка Србије грађанима задуженим у швајцарским францима помогла колико је могла“ лицемерна је и показује да НБС својим мерама штити искључиво интересе банака уместо да заштити грађане од лихварске самовоље банкара. Месечна зарада Јоргованке Табаковић од пет хиљада евра требало би да је довољно висока да јој помогне да одоли искушењу да остварује додатне приходе водећи пристрасну политику у корист банака, као што то данас чини.

НБС не би смела да буде оно што данас јесте: мењачница која осигурава стабилан, а нереалан курс динара и несметан рад страних комерцијалних банака, дозвољавајући им да мењају своју кредитну политику по сопственом нахођењу и интересу. Она би , поред свега осталог , морала и да осигура заштиту кредита грађана од флуктуација на тржишту новца и од банкарске самовоље, онемогућавајући им да остварују екстрапрофите на терет грађана.

Упорно игнорисање проблема кредита у швајцарским францима, тешкоћа преко 20 хиљада породица да изврше обавезе отплате без њихове кривице енормно нараслих месечних рата, изазива сумњу да је пасивно држање Народне банке и њено стављање на страну банака резултат корумпираности доносилаца одлуке.

Одговорне монетарне власти других држава решиле су проблем кредита у швајцарским францима на начине који задовољавају интересе поверилаца и дужника. То је обавеза и српске Владе и Народне банке, а најцелисходније и фер решење јесте претварање кредита у швајцарским францима у кредите у еврима, по курсу на дан исплате кредита.