Србија је угрожена

Србија је данас угрожена. Угрожени су држава, њена територија, уставни поредак, привреда, развој земље, демографија, али и моралне и традиционалне вредности. Садашњи однос Европске уније према Србији главни је узрочник државне, националне и економске кризе Србије. Европска унија је преузела на себе улогу носиоца изградње и стварања нове косовске државе на територији Србије. И више од тога, Европска унија је постала главни заступник политике уцењивања Србије, заузевши став да су европске интеграције непосредно повезане са успостављањем нормалних добросуседских, а заправо међудржавних, односа Србије и Косова. Другим речима, Европска унија је поставила разбијање Србије као најбитнији услов за наставак европских интеграција. Садашња власт је одговoрна јер је постала непосредан саучесник Европске уније у разбијању Србије.

Данас нема пречег посла од успостављања стратегије будуће политике, која треба да заустави историјски пад Србије и да започне њену државну, националну, привредну и моралну обнову. Који то пут омогућава Србији излазак из овог беспућа? Постоји ли за Србију и неки другачији пут од овог евроунијског и евроатлантског? Србија никада у својој историји није припадала западним било војним, било политичким трајним савезима. Политичка неутралност омогућава Србији да буде оно што она јесте и да сачува свој национални и историјски идентитет. Слободна и самостална Србија, са својим националним и историјским идентитетом, која брине о својим интересима – то је политички и војно неутрална Србија. Ако данас не успоставимо политичку неутралност и не сачувамо слободу и самосталност у одлучивању, биће веома тешко да то урадимо пошто себи наметнемо окове евроатлантских интеграција.

Војнa неутралност

Два су важна начела која је ДСС следила и која ће и надаље следити: начело политичке и начело војне неутралности Србије. Међу њима постоји чврста унутрашња веза.

Начело војне неутралности Србије садржано је у резолуцији Народне скупштине од 26. децембра 2007. године највише захваљујући чињеници да је у то време ДСС предводила владу Србије. Полазећи од војне традиције модерне Србије, резолуцијом потврђени став о војној неутралности имао је свој практични смисао у стратешком одбијању Србије да постане чланица НАТО савеза. Доношење ове скупштинске резолуције било је званичан политички одговор на настојања да се европске интеграције тумаче као евроатлантске интеграције. Такав државни став посебнo је водио рачуна о чињеници да је отимање Косова и Метохије од Србије било прави циљ агресије НАТО-а 1999. године.

Војна неутралност Србије и данас је званична државна политика. Али, та неутралност угрожена је европским интеграцијама. У безбедносној и одбрамбеној политици Европске уније, и формално и практично, НАТО има кључну улогу. Споразум о стабилизацији и придруживању налаже Србији прилагођавање безбедносној и одбрамбеној политици ЕУ. Већ данас у многим војним интервенцијама ЕУ, или појединих држава чланица ЕУ, учествују контигенти Војске Србије. Будући да се те активности спроводе у уској војној или политичкој координацији са НАТО, губи се прави смисао званично проглашене политике војне неутралности. Да ли Србин гине за туђе интересе као професионални војник или као регрут, то суштински не утиче на чињеницу да он гине као најамник, зарад туђих интереса. Брана оваквој противдржавној политици може бити једино политичка неутралност Србије.

Самосталност и слобода Србије

Да би сачувала своју целовитост, своју слободу и достојанство, своју традицију као залог будућности, самосталност у вођењу унутрашње и спољне политике, да би омогућила својим грађанима духовну обнову и материјалну добробит, да би, коначно, обезбедила демократију и владавину права, Србија треба да прогласи политичку неутралност. Европска унија постала је у односу према Србији чинилац практичног порицања свих ових вредности модерног друштва и државе. У том свом деловању, и на примеру Србије, Европска унија је показала да не држи до изворних европских вредности и да по сваку цену жели да оствари свој циљ, а то је независно Косово. За остварење таквог циља неопходно јој је саучесништво саме Србије. Свесни да европске интеграције данас служе управо томе, убеђени смо да Србија треба да прогласи политичку неутралност.

Отимање Косова и Метохије од Србије у режији ЕУ главни је разлог за постављање односа Србије и ЕУ на другу основу и за њихово превођење у политички неутралне односе. Осим тога, стицајем историјских околности ЕУ неће бити у стању ни некој територијално осакаћеној, политички дезоријентисаној и духовно раскорењеној Србији да осигура чланство, чак ни у далекој перспективи. Нико данас не зна да ли ће Европска унија сутра уопште постојати. Будући у дубокој кризи, Европска унија се више неће ширити, али ће перспектива чланства остати као мамац за суштински подређене државе. Србију са ове историјске странпутице може да изведе једино политичка неутралност.

Али, најгоре последице ипак прете од сталних захтева да се промени историјска свест српског народа. Од материјалне и законске присиле, којој је Србија стално изложена, још је гора духовна присила која се на тај начин спроводи. Једина мера коју Србија може да предузме како би зауставила овај тренд општег назадовања јесте проглашење политичке неутралности.

Данас је јасно да бриселска бирократија руши темељне демократске вредности и да угрожава слободу као највећу вредност демократских држава. Европска унија, као наднационална творевина, преузела је многа права и надлежности од националних држава и тиме их отуђили од демократије и остварења воље народа, који су могућни и долазе до изражаја само у оквирима националних држава.

Економска самосталност

Од када је Србија потписала Споразум о стабилизацији и придруживању 2008. године, она бележи изразито лоше економске резултате. Од 2009. године Србија је у сталној привредној рецесији, уосталом као и сама Унија, са стално растућим јавним дугом, буџетским дефицитом и незапосленошћу. Њена спољна трговина окренута је најтежем тржишту, оном у ЕУ, са којим на основу ССП формира зону слободне трговине.

Намерно се обмањује јавност да Србија има економске користи од Споразума о стабилизацији и придруживању, иако чињенице говоре да земља због њега трпи директан губитак од више стотина милиона евра. Извесно је да ће наша држава на европском путу имати све веће и веће економске штете, које ће довести у питање и сам опстанак српске привреде, а на крају и саме Србије.

И у трговинској сфери, одредбе ССП о спољнотрговинској либерализацији наносе Србији велику материјалну штету. Србија је већ укинула готово све увозне тарифе за индустријске производе у ЕУ, а од почетка 2014. то треба да учини и са пољопривредним производима. Тиме ће бити уништена пољопривреда, наша највећа извозна шанса за друга тржишта. Само уколико Србија прогласи политичку неутралност и тиме напусти европске интеграције, она може поново стећи економску самосталност која је предуслов привредног опоравка земље.

Референдумом до политичке неутралности

Као што је војна неутралност препрека за увлачење Србије у НАТО, тако је политичка неутралност брана погубности европских интеграција. Србија треба да више од свега цени своју слободу. Данас, када у свету има више центара одлучивања, Србија нема никаквог разлога да се судбински везује за једну, западну структуру економске, политичке и војне моћи.

Политичка неутралност омогућава и будуће боље и здравије односе између Србије и ЕУ. Ти односи и после раскидања окова важећег Споразума о стабилизацији и придруживању могу да имају обострано корисну садржину и партнерску форму. Њихов пожељан правни облик треба да буду билатерални споразуми Србије и Европске уније. Србија је заинтересована за успостављање добрих државно-државних односа на равноправној основи са сваком од земаља ЕУ. Али једно мора бити јасно: Србија једино, никад и ни под којим условима, не може да развија такву врсту међудржавних односа са делом своје територије, Косовом и Метохијом. Таквим чином негирала би саму себе као државу. А управо то је данас права сврха европских интеграција Србије онако како их спроводи Европска унија.

Свесни смо истине да је данас Србија озбиљно угрожена – и територијално и политички и економски и морално – што значи да је у вођењу државне политике неопходна промена. Та промена се мора састојати  у проглашењу политичке неутралности, чиме би Србија отворила нову страницу у спољним односима, пре свега према Европској унији.

Зато нашу укупну јавност позивамо на националну дебату о будућности Србије. Позивамо на слободну расправу и сучељавање мишљења о томе да ли је за нас боље да будемо политички неутрални или део Европске уније. И што је најважније, позивамо Србију да организује слободан референдум како би се народ сопственом вољом определио између политичке неутралности и Европске уније.

Скупштина Демократске странке Србије,

Београд, 19. јануар 2014.