Европска унија и њено тржиште не сметају Патриотском блоку Демократске странке Србије и Српског покрета Двери и ми нисмо изолационисти, како то владајућа странка на челу са премијером и људима око њега желе да нас опишу. Ми немамо ништа ни против Европске уније, али сматрамо да је приступање Србије Европској унији лоше за њен суверенитет, јер се тражи признавање независности Косова, али је и економски лоше зато што се тражи распродаја важних и великих државних предузећа и националних ресурса, за која ми сматрамо да треба да буду замајац опоравка српске привреде, изјавила је данас председница Демократске странке Србије Санда Рашковић Ивић.

Рашковић Ивић је, гостујући у емисији “Прави угао” Радио-телевизије Војводине, изјавила да је добро што су Кинези постали власници смедеревске Железаре, у ситуацији када су нам и Американци и Европљани окренули леђа. Она додаје да цела ситуација са Железаре није најсрећније урађена од почетка и да је економисти описују као промашену инвестицију јер Србија нема руднике који би је опслуживали, те да је решење са Кинезима добро јер они имају сировину за производњу челика.

Рашковић Ивић је објаснила да економски патриотизам, за који се Патриотски блок залаже, даје предност домаћим произвођачима, пољопривредницима и занатлијама, за разлику од политике актуелне власти која годишње инвестира 300 милиона евра у стране инвеститоре.

“Ми смо за то да домаћи привредници добијају по 10.000 евра за радно место, да буду ослобођени једног дела пореза, а не да сада узимају кредите код страних банака, који су највећи у Европи”, истиче она.

 

Рашковић Ивић додаје да су и велики системи важни, те да Телеком Србија, са 250 милиона евра прихода годишње, са 100.000 људи које запошљава, са средствима која издваја за науку у Србији, показује да је сјајна фирма.

“Телеком, ЕПС, бање, руднике и оранице треба да остану у рукама државе бар 51 одсто. Ако продамо Телеком, да ли би, на пример, Дојче телеком куповао каблове од домаћих произвођача или од немачких, да ли би улагао у српске научнике и српске научне пројекте или у немачке”, пита се она.

Рашковић Ивић истиче да је против доласка странаца у домаћу пољопривреду, те да је само питање управе и организације државе, па да будемо конкурентни на тржишту.

“У Италији имате мала газдинства која су преко кооператива и задруга уједињена, и те задруге иду према трећим тржиштима. Субвенције су у Италији, Немачкој или Холандији 10 пута веће него код нас, од државе добијају семе и садни материјал, па регрес за гориво, а тога код нас нема ништа, сељаци су препуштени сами себи, нико им не помаже. немамо чак ни саветодавце”, наводи она.

Рашковић Ивић додаје да се, поред тржишта ЕУ, треба окренути ка малим градовима у Руској федерацији, где би могли да пласирамо скоро целокупну производњу. Она каже да у земљама региона које су ушле у ЕУ није дошло до подизања економије, о чему сведочи висока задуженост Бугарске и плате које не прелазе 200 евра.

Одговарајући на оптужбе странака на власти, да су амерички шпијуни, да је споразум са НАТО потписан већ за време Војислава Коштунице, да признају да се у Сребреници догодио геноцид, Рашковић Ивић каже да власт не може да парира Патриотском блоку са здравим аргументима, него иде на личну и дискредитацију странака.

“Споразум са НАТО, који је Вук Драшковић као министар спољних послова потписао 2005. године, јесте СОФА споразум, какав има и Руска федерација, и он се тиче искључиво преласка људства и технике преко територије земље. Овај ИПАП споразум има четири поглавља, од којих је само једно та војно-техничка прича. Остале три поглавља су натоизација друштва и бацање Србије у НАТО орбиту. Ту се наводи како треба радити на промоцији добрих односа и рекламирати хуманитарни рад НАТО пакта. Они нам поубијали људе, направили 100 милијарди евра штете, а сада перу савест тако што ставе шарену ограду на школу”, објашњава председница ДСС.

Рашковић Ивић додаје да се, по ИПАП споразуму НАТО бави приватизацијом предузећа у Србији, нашом економијом, преговорима Београд и Приштине.

“То је идеологија, то није само војна сарадња и то је недопустиво”, закључује она.

Говорећи о најављеном стварању савеза политичких странака из Србије, Црне Горе и Републике Српске, Рашковић Ивић каже да је циљ стварање савеза војно неутралних земаља, не прикључивање руском војном блоку ОДКБ.

“Власт у Црној Гори је, на жалост, кренула погубним путем, али ако би питали народ, била би друга ствар. Треба да се спроведу референдуми, да се искаже народна воље, јер нема бољег теста од референдума”, каже она.

Председница ДСС каже да је поносна на чињеницу да је странка Јединствена Русија руског председника Владимира Путина изабрала да потпише споразум прво са ДСС, чиме све приче о “проамеричкој опозицији” падају у воду.

“Ја сам уверена да ће овај споразум бити понуђен и Српској напредној странци и ја бих, да сам на месту Путина, понудила Вучићу тај споразум да видим где стоји. Он наступа са анти-НАТО реториком, употребљава Милицу Ракић, а онда изјави у Варварину да је Србија на истој страни са НАТО”, истиче она.

На оптужбе да су “америчка агентура” у Србији, Рашковић Ивић одговара да власт не може да им пришије ништа везано за политику, с обзиром на то да је политика евроскептицизма потпуно легитимна политика у свим земљама ЕУ.

“Једна ствар су десничарске странке и покрети, а друга је то да је ДСС легитимна грађанска национална странка која има право да буде евроскептична, и није у реду да се људи деле на грађане првог и другог реда, по томе да ли си за ЕУ или су против, па ти одмах пришију етикету десничара и сумњивог лика”, објашњава председница ДСС.

Она је објаснила и свој став према Сребреници рекавши да је у једној ТВ емисији само констатовала да је Међународни суд правде пресудио да је у Сребреници почињен злочин геноцида, али да је њен лични став да тамо геноцида није било, те да мисли да је последњи геноцид на овим просторима био у НДХ.

Изборни тест

У својеврсном изборном тесту, Санда Рашковић Ивић је, одговарајући на десет питања која ће бити постављена свим учесницима у изборној трци,рекла да се залаже за опорезивање цркав аи верских заједница, али не богослужбених радњи као што су крштавање и венчавање, већ производне делатности, као што је, на пример, продаја производа по цркавама и манастирима.

Она је истакла како плате и пензије могу да се подигну одмах, те да није тачно да су оне смањене због опасности од банкрота државе, већ због “крпљења” дефицита и позитивне оцене Европске комисије.

Рашковић Ивић понавља да запосленост можемо повећати са економским патриотизмом, тако што ћемо 300 милиона евра намењених странцима дати малим предузет, сеоским домаћинствима или занатлијама.

Председница ДСС се залаже за то да уговори које држава склапа са страним инвеститорима морају да буду јавни јер јавној сфери недостаје транспарентност. Такође, она је за смањење пореза, како би их људи више плаћали.

Када је у питању аутономија АП Војводине, она сматра да је постојећи уставни оквир добар и не би га мењала. За њу је 250 посланика у републичкој скупштини оптималан број, уз другачији систем избора.

Рашковић Ивић се залаже за то да преамбула о Косову и Метохију остану део Устава Србије, да никако не треба уводити санкције Русији, никако улазити у НАТО, те да треба подржати Дејтонски споразум, као гарант опстанка Републике Српске.

Такође, сматра да рехабилитацију генерала Милана Недића треба оставити историчарима, као и да појављивање његовог унука Александра Недића на листи Патриотског блока представља акт помирења.

Она би се залагала за употребу марихуане искључиво у медицинске сврхе, као и за то да вакцинација буде обавезна у Србији.

Председница ДСС каже да Србији није потребна “геј парада”, те да се та популација неће изборити за своја права парадирајући на улици, већ законима и уставом. Она сматра да је евроунијска политичка опција ставила шапу на причу о геј правима, те да се под маском људских права крије политичка прича и велики бизнис.

Какви су то мушкарци који гледају бунде туђих жена?

Рашковић Ивић је за коментар председника Покрета социјалиста Александара Вулина, који је рекао да председница ДСС носи скупу бунду, рекла да му не би замерила да он није почео први.

“У мојој биграфији Вулин може видети да имам 36 година радног стажа, од чега 32 године у основној струци, психијатрији, па сам могла да зарадим и за бунду, која уопште није скупоцена”, каже она.

“Уосталом, какви су то мушкарци који гледају бунде туђих жена”, пита се она.