Ljudi su skloni da povode proglašavaju za uzroke.

Ljudi su skloni da povode proglašavaju za uzroke. Ono što se trenutno događa u našem Nacionalnom teatru nije nikako uzrok nemilih događanja, niti je smena Direktora Drame, najveći, suštinski problem Narodnog pozorišta. Po našem mišljenju, problem je pre svega ne kadrovske, već sistemske prirode. Nacionalni teatar (ne)funkcioniše po već davno prevaziđenim zakonskim odredbama i regulativama, kakve više ne postoje ni u našem bližem, a nekmoli daljem okruženju. Otuda neki u aktuelnom protestu dela glumačkog ansambla prepoznaju ”samoupravljanje”. Da li treba da podsetimo našu kulturnu i svaku drugu javnost, da u zemlji Srbiji ne postoji Zakon o pozorištu? Tim pre, ne postoji ni zakon o Narodnom pozorištu, za koje navodno Ministarstvo kulture odvaja najveća materijalna sredstva iz budžeta na godišnjem nivou. Šta je ono primarno, ono najvažnije što treba da bude delatnost i misija Nacionalnog Teatra u jednoj zemlji? Kakva je strategija Narodnog pozorišta i da li ona uopšte postoji, osim možda samo na papiru?! Zašto već godinama, da ne kažemo decenijama, ne može da se izradi precizan plan i raspored predstava, kao i svih drugih, neretko vanpozorišnih događanja na scenama NP-a? Zašto, na pr. Opera i balet, ne mogu da makar na nivou jedne sezone izrade detaljan (po datumima!) plan proba, predstava i eventualnih gostovanja, kao i da svi zaposleni na početku sezone precizno znaju, šta ih u toku jedne sezone očekuje?! Dopustićete da planiranje na mesečnom, na žalost ponekad i nedeljnom nivou, ostavlja samo gorak ukus ad-hoc rešenja, neprofesionalizma i improvizacije, koja nikako ne bi trebala da bude svojstvena jednoj nacionalnoj teatarskoj kući, koja pri tom pretenduje na specifičnu umetničku težinu i ozbiljnost! Dok se gore navedena pitanja ne reše na sistemskom, tj. zakonskom nivou, bojimo se da nikakva kadrovska promena neće doneti značajan boljitak našoj, kako kažu, najvećoj i najznačajnijoj pozorišnoj instituciji.