Srećan ti rođendan Republiko Srpska!
Govore i pišu o temeljima na kojima je sazdana. U svojoj mržnji greše. A danas nije dan u kome mržnju treba spominjati. Sveti je Stefan. Ako je do temelja, njen je temelj odlučnost. Da budemo ono što jesmo. Da u toj borbi ne pokleknemo. Ne pokleknemo bez obzira na cenu koju plaćamo. A plaćali su je, verujući u osvit ovog dana, jednom i nekada, mnogi pre nas. Plaćaju je toliki i danas. Oni koji su u našim zdravicama, zavereničkim pogledima pre nego što drmnemo rakiju opterećeni tajnom i tugom, naiskap. Oni za koje pitamo kako su i jesu li odande zvali. Oni kojima sude. Sude njima, jer njihovim pesmama ne mogu. Ako je do temelja, njen je temelj vera. Vera da će jednom, nekada, pre ili kasnije, da se bude pod jednim krovom. I njen je temelj ljubav. Bezrezervna. Potpuna. Nekritična. Beskompromisna. Prema onome sto su bili, u šta su verovali, što su činili oni pre nas. Oni bolji. I sto će činiti oni koji dolaze. Opet od nas bolji. Ljubav prema matici. Onoj koja je umela da žmuri. I da izda. I da ćuti. Ljubav onih koji mogu da se ponose time da su u granicama Republike Srpske. Ljubav nas koji smo ostali van njih. Kojima su ostale priče, uspomene, groblja, polusrušene crkve. Kojima su ostali snovi. I može svih nas, malih i nevažnih, da ne bude sutra. Možemo i da malko potrajemo. A ona će, daće Bog, biti večna. I naši će se životi, između ostalog, meriti i po tome koliko smo za nju učinili. I koliko smo je voleli. Jer, "Srpsko je nebo plave boje, Na njemu sedi Srbin Bog..." Pre dvadeset sedam godina, proglašena je Republika Srpskog naroda Bosne i Hercegovine. Svetostefansko je jutro. Dan je Republike Srpske. Dan države svih Srba zapadno od Drine. Volimo je. Srećan vam praznik.
