Miloš Jovanović za Blic: Ne verujem u politiku na foru

Blic
02. Jun 2019.
Miloš Jovanović za Blic: Ne verujem u politiku na foru

Intervju sa Milošem Jovanovićem u startu je imao jedan kuriozitet. Prvi put sam čekao lidera jedne partije da dođe sa nekog konkretnog posla. Jovanović je stigao sa Pravnog fakulteta gde radi kao docent.

I sam se začudio na tu opasku i onda smo se setili da je konkretno zanimanje imala i njegova prethodnica gospođa Sanda Rašković Ivić. Ispade da samo DSS ne gaji profesionalne političare.

- Mislim da je to u redu i pitanje ko od čega živi od ljudi koji se bave javnim poslom nije nevažno. Red je da to građani znaju, pogotovo kada političari nisu na vlasti i kada nemaju javne funkcije koje su plaćene. Biti utemeljen je važno a konkretna profesija je jedan od elemenata utemeljenja svakog čoveka. I nije problem profesionalizacija politike. To ne bi bilo toliko sporno samo po sebi, politika je postala tehnička stvar i ona je profesionalizovana u svim demokratijama, ali retko gde kao kod nas imate u politici ljude koji nemaju nikakvo drugo radno iskustvo pre nego što su počeli da se bave politikom. To je problem.

Kako je vama izgledalo ovo što se u ponedeljak događalo na severu Kosova?

- Kao rezultat i posledica politike Srbije koja se vodi već jedanest godina i prirodno zaokruživanje nečega što Albanci smatraju da je normalno, a to je da zaokruže svoju takozvanu suverenost. Iz moje perspektive to je protivpravna secesija, ali iz njihove to je zaokruživanje države. Oni tu govore o borbi protiv kriminala, ali mi to doživljavamo kao pritisak na Srbe na severu i ta akcija je nesumnjivo prevazilazila ono što bi bila borba protiv korupcije i kriminala. Bila je mnogo više od toga, ali obrni-okreni, suština jeste da je to rezultat jedne srpske politike koja decenijama počiva na ideji da Evropa nema alternativu i zato mi više od decenije branimo teritorijalnu celovitost države samo onoliko koliko to ne ugrožava primarni evropski cilj. I na tom putu mi smo sve više i više ingerencija prepuštali Albancima, a sad se čudimo zašto oni žele stvar da zaokruže do kraja. Dakle, ne mogu i jare i pare i to neko mora da kaže.

Da li je prosta koincidencija da se upad specijalnih snaga na sever prosto poklopio sa sednicom Skupštine Srbije gde se raspravljalo o Kosovu i Metohiji?

- Ovo je očigledno bila akcija koja je najavljena i za koju se znalo. Vučić je i pre ovoga govorio kako će neki Srbi na severu biti hapšeni i kad sve to imamo u vidu, onda koincidencija nije sa one tamo strane nego sa naše - sednica je zakazana baš na taj dan.

Pitao sam ovo u kontekstu nagađanja da je sve što se dešava dogovor dve strane. Koliko stoje ovakve pretpostavke?

- Ne bih ja tu ništa učitavao, ali naše i secesionističke vlasti odavno komuniciraju i verovatno su neki kontakti postojali. S druge strane, ako imate Srpsku listu koja podržava seceonističku vladu, onda znači da ti kontakti poodavno postoje.

Kosovski čvor izgleda nerešiv. Jeste li bar načisto u odnosu - na to da li Srbija treba ili ne treba da ga prizna?

- Načisto sam da ne treba da ga prizna. Ne samo zbog kosovskog zaveta, identiteta, časti i obraza jednog naroda, već ne treba da ga prizna zbog posledica. Priznanje ne bi bilo rešavanje problema nego otvaranje niza drugih problema i meni je neverovatno da niko o tome ne vodi računa. Problem Kosova i Metohije nije samo istorijski i etnički, to je problem teritorijalne celovitosti jedne države. Drugim rečima, predajte sutra Kosovo, otvoriće vam se pitanje velike Albanije, a ono se tiče Makedonije, Crne Gore, Grčke, povratno Republike Srpske, Raške oblasti, Vojvodine... Neverovatno mi je da tamo gde se sve druge države normalno ponašaju iz perspektive šta je država i šta treba braniti, samo mi smatramo da ćemo biti spaseni predajom svoje teritorije.

Vidite li vi politiku aktuelne vlasti spram Kosova, ima li je?

- Ima je, to je politika predaje i ona je pogubna. U kontinuitetu je pritom sa onom iz 2008. godine. Uostalom, Boris Tadić je govorio da Evropa nema alternativu, a prva poglavlja počeo je da otvara Aleksandar Vučić. Bivša vlast je započela tehničke dijaloge, ova vlast ih je primenila. Borko Stefanović je potpisao integrisano upravljanje granicom, a ono je sprovedeno pod vlašću Srpske napredne stranke. A onda je sve to "unapređeno" Briselskim sporazumom koji je dodatno oslabio pozicije Srbije.

A ima li je opozicija? Čini se da se niko, osim onih koji su nedvosmisleno za priznanje - poput Čedomira Jovanovića, ne izjašnjava do kraja?

- I osim nas koji imamo sasvim suprotnu politiku od Jovanovićeve - da Kosovo ne treba priznati. Da se razumemo, i mi smo za pregovore sa Albancima, ali samo u okvirima Ustava Srbije i Rezolucije 1244 koja se, naravno, odnosi na Srbiju uprkos onome što Vučić ovih dana priča kako se to odnosilo samo na SRJ koje više nema. Ako Albanci u tim okvirima neće da pregovaraju, ne vidim zašto bismo mi iz tih okvira izlazili. U međuvremenu, radite stvari na terenu, od međunarodne ravni gde se pokazalo da je moguće obezbediti povlačenja priznanja do finansijske i logističke pomoći našim ljudima na Kosovu. Palestinci se bore za svoja prava, Izraelci za svoja prava, Katalonci za svoja, Španci za svoja, Albanci za svoja i niko ne odustaje. Zašto bismo samo mi odustajali.

Vaša stranka se drži po strani od ostatka opozicije, kako mislite da doskočite do cenzusa?

- Ne držimo se mi po strani. I mi smo sa ostatkom opozicije potpisali zajedničke zahteve za fer izborne i medijske uslove.

Mislim na proteste, pristupanje Savezu za Srbiju, potpisivanju onog Sporazuma sa narodom?

- U ozbiljnim stvarima učestvujemo, ne i u onim koje to nisu. Lakoća sa kojom se sa jedne političke platforme, Savez za Srbiju i trideset tačaka, prešlo na drugu, koncepsijski potpuno drugačiju - Sporazum sa narodom, ekspertska vlada i drugačiji program - meni je neverovatna i zapravo je plod čistog politikantstva. To je dokaz potpunog odsustva vizije. I zato nas tu nema. Osim toga, ako se već izborimo za fer izbore i otvorene medije, zašto svako od nas ne bi išao sam sa svojim programom pred birače.

Možda zato što niko od vas pojedinačno ne bi mogao da ugrozi aktuelnu vlast ni na potpuno poštenim izborima?

- Ja mislim da nije bila u pitanju ta vrsta plemenitih namera već ideja da se Savez za Srbiju pozicionira kao jedina opozicija. Hajde, evo svi zajedno idemo na izbore, pobedimo, ali šta radi ta tehnička vlada posle godinu dana? Šta radi sa Kosovom, je l‘ zamrzava pregovore? Je l‘ zamrzava pregovore sa EU? Postavlja se i pitanje otkud procena da bi tako šaroliko društvo napravilo bolji rezultat od opozicije koja bi nastupala u dve kolone politički srodnih strana. Mislim da je građanima dosta bućkuriša. Prvo ga je napravio Aleksandar Vučić: Zorana Mihajlović - Aleksandar Vulin, Ana Brnabić - Milovan Drecun, Goran Vesić - Marjan Rističević, gejevi i "migovi" i Evropa i Kosovo, neki "keč ol" pa na kub. Dosta je toga da može sve sa svačim i svako sa svakim. U partitokratskom režimu to odgovara strankama, ali šta ćemo sa građanima i narodom?

Sa ove distance, kako vidite domet opozicionog ujedinjenja, okupljanja, protesta - mitinga?

- Nažalost, vidim kao promašaj i mislim da smo propustili veliku šansu. Prvo, revolucije u Srbiji neće biti. Ovde situacija nije toliko loša da bismo imali predrevolucionarno ili revolucionarno stanje. Ovi protesti nisu socijalne, nego sociološke, gotovo estetske prirode i to mogu da razumem. I meni užasno smeta kad vidim visokog državnog činovnika da u telefon viče "Aco, Srbine", smeta mi kad čujem predsednika države koji se obraća novinarima sa "ej, stručnjak", jer to naprosto nije primereno ponašanje. Dakle, razumem taj sociološki i estetski otklon, ali to nije dovoljno za revoluciju. Ima malo energije i baš zato što je ima malo trebalo je prema njoj biti odgovoran. Mi smo čak i bili na jednom protestu, poslali smo poruke članstvu da izađu na proteste, ali posle smo odustali kad se stvar nije uozbiljila. Moralo je da se zna ko ovo organizuje, a ne da se beži da iza toga stoje političke stranke. Uostalom, kako je počeo protest? Tako što je napadnut glumac Nikola Kojo, akademik Dušan Teodorović, karikaturista Dušan Petričić ili političar Borko Stefanović? Onda su počele razmirice na Tviteru, pa pogrešna vrsta zahteva. Mi smo bili za tri-četiri konkretna i realna zahteva koji se tiču medija i izbora a oni traže ostavku predsednika države i predsednice Vlade sami znajući da to nije realno. Na kraju i taj upad u RTS. Dugo sam se libio da dajem kvalifikaciju tog događaja, neću je ni sada dati, ali je činjenica da je bilo kontraproduktivno. Konačno, najavljivanje protesta 13. aprila kao dana D, kao da se iskrcavamo na Normandiju znajući savršeno da se ništa posebno ne može dogoditi tog dana. Nakon svega toga, normalno je da se dinamika protesta, legitimna i opravdana, iscrpla i da su oni ostali samo jedna propuštena šansa.

Kad ste pominjali dve kolone, da li pod jednom kolonom podrazumevate vašu stranku i stranku gospodina Šapića?

- Ne krijem da sa gospodinom Šapićem imamo dobar odnos, ali mi gradimo novi DSS i na to smo usredsređeni, što ne znači da zatvaramo vrata za ukrupnjavanja.

Da li je Boško Obradović, koga su protesti izbacili u prvi plan, preuzeo primat na desnom polu političke scene?

- Mislim da nije, ali to će vreme pokazati. Ja ne verujem u politiku na foru, u marketing politiku i politiku performansa. Nije cilj političara da budu Marina Abramović, ali u lošijoj verziji. To za mene nije politika, što ne znači da vas takvo ponašanje ne može dovesti na vlast. Srbija je dokaz da može, ali kada tako dođete na vlast, bez istinske vizije i programa, teško da se išta dobro može uraditi za zemlju.

Kako vi doživljavate aktuelnu vlast?

- Kao vlast koju treba smeniti što pre i što efikasnije, a to znači sa idejom da se smeni njena politika. Ovo prevazilazi Aleksandra Vučića ili bilo koga drugog, mora se menjati sistem.

Aleksandar Vučić, u nekoliko reči?

- Izuzetno ozbiljan, izuzetno radan, izuzetno sklon i vičan medijskim i političkim manipulacijama i kao takav veoma opasan politički protivnik koga nikada ne treba potceniti.

Ne znam motiv Vukadinovića

- Ne učestvujemo u radu Skupštine i mislim da je ispravno što naša dva poslanika nisu prisustvovala sednici na kojoj se razgovaralo o Kosovu i Metohiji. Žao mi je što su neki ljudi iz opozicije učestvovali, bilo bi efikasnije da nisu. Čudi me za Đorđa Vukadinovića da je prisustvovao toj sednici i ne znam šta je mogao da postigne osim da Vučić može da kaže kako je pričao sa nekim ko mu je ljuti oponent.