Jovanović za Danas: Redovno održavam kontakte sa Šapićem

1) Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u više navrata ovih dana poručio da će izbori biti održani krajem marta ili početkom aprila naredne godine. Sprema li se DSS za kampanju i “odmeravanje snaga” sa političkim rivalima?

Spremamo se naravno. Neprestano obilazimo teren, jačamo odbore, brusimo i političku platformu a od septembra ulazimo u kampanju punom parom.

2) Da li ste u protekla dva meseca, koliko je prošlo od Vašeg prethodnog intervjua za Danas, imali kontakte sa predsednikom Srpskog patriotskog saveza, Aleksandrom Šapićem? Ako jeste, da li ste razmatrali eventualni zajednički nastup na izborima?

Redovno održavamo kontakt. Vrlo je važno upoznati se na ličnom i ljudskom nivou i videti da li uopšte može da se funkcioniše. A o eventualnom zajedničkom nastupu je još rano govoriti.

3) Ima li istine u spekulacijama da je na pomolu formiranje izbornog saveza “desnih snaga”, u koji bi, pored DSS-a i SPAS-a ušle i organizacije poput Zdrave Srbije, čiji lider je Milan Stamatović?

Više ne nego da jer za sada naprosto nikakva koalicija ne postoji. O tome bi moglo da se govori tek kada bi se desilo da Aleksandar Šapić i ja, kao i naše stranke, dođemo do zaključka da bi ukrupnjavanje predstavljalo dobar put i kada bi Milan Stamatović, koji je deo druge opozicione grupacije, bio zaintersovan za tako nešto. Za sada to nije slučaj i svako od nas nastavlja da gradi svoju organizaciju. Ali isto tako, čini mi se da svi na političkoj sceni Srbije shvataju da neki vidovi ukrupnjavanja, u ovakvoj medijskoj i političkoj situaciji, imaju smisla. Na jesen će stvari svakako biti jasnije.

4) Srpski zvaničnici tvrde da, po svoj prilici, neće biti sastanka o Zapadnom Balkanu 1. jula u Parizu, zbog tvrdokornog ponašanja Prištine. Kakav je Vaš stav o tom skupu?

Negativan, kao što je i o svakom skupu i razgovoru koji se odvija van okvira Ustava Srbije i Rezolucije 1244 SBUN. Na žalost, od 2008. godine se vodi politika koja taj okvir krnji a od 2011. godine i otpočinjanja takozvanog „tehničkog dijaloga“ i direktno narušava. U jednom trenutku će morati da se izađe iz te sive zone koja je za svaku državu dugoročno pogubna.

5) Kako komentarišete aktuelnu situaciju na Kosovu?

Kao otužnu ali ne i beznadežnu. S jedne strane Albanci pokušavaju da zaokruže ono što oni smatraju svojom državom, kako na spoljnom tako i na unutrašnjem planu ali to ni ide lako. S druge strane, naš narod je u iščekivanju onog što Aleksandar Vučić radi i ta neizvesnost je zapravo naš najveći neprijatelj. Zato je potrebno imati čvrstu i jasnu kosovsku politiku koja nedvosmisleno kaže da je Kosovo neotuđiv deo Srbije i koja ujedno pruža sve garancije našem narodu, uključujući i onu najvažniju koja se tiče njihove bezbednosti.

6) Kako ocenjujete trenutne srpsko-crnogorske odnose?

Kada državu i identitet gradite na antisrpstvu kao što to čini Milo Djukanović i njegov, istinski kriminalan, režim, onda ti odnosi ne mogu nikako da budu dobri. Priznanje secesije Kosova i Metohije, montirani sudski procesi srpskim liderima Andriji Mandiću i Milanu Kneževiću kao i nekolicini srpskih državljana, stvaranje nekakvog posebnog crnogorskog jezika i potiranje srpskog, najava stvaranja i nekakve crnogorske pravoslavne crkve uz oduzimanje crkava i manastira od SPC – zaista je previše. Čini mi se da takav nastup jednog samodršca koji vlada bezmalo 30 godina sada već zaslužuje radikalan odgovor srpske države. Dosta je bilo igrarija. Problem je međutim drugde. Ako odnosi između dve države nisu dobri ne znači i da odnosi dve vlasti nisu dobri. Naprotiv, čini se da su veze između Aleksandra Vučića i Mila Đukanovića u najmanju ruku korektne, ako čak nisu i povezani istim finansijskim interesima. Nesumnjivo je tu mnogo novca u igri i nesumnjivo je da postoji veliki broj stvari koje za nas, da kažem obične ljude, ostaju nepoznate. Ali se na kraju ipak sve svodi na isti problem – apsolutna prevaga privatnog interesa nad javnim i to će morati da se rešava.