Serija zvana pijaća voda
Gradska vlast se potrudila da umanji odgovornost vladajuće garniture za nerešavanje problema sa pijaćom vodom u Zrenjaninu, navodeći da on datira još od 1979. Činjenica je da je voda iz gradskog vodovoda zabranjena za piće 2004. godine. Skoro polovinu tog vremena grad je u rukama SNS-a. Ipak, treba znati da je od 2000. prvi čovek grada uvek isti. I to najpre kao Predsednik Izvršnog veća Opštine Zrenjanin, zatim kao Gradonačelnik i čelnik zrenjaninskog DS-a, pa opet Gradonačenik i čelnik SNS-a, zatim ministar poljoprivrede, sada je ministar privrede, a nijedan veliki problem u Zrenjaninu nije rešen.
Menjaju se stranke na vlasti, a jalova politika i oni koji je sprovode opstaju.
Glavna karakteristika jalove politike, pošasti koja je metastazirala u sve nivoe vlasti i javne ustanove, je slatkorečiva obmana. Građani se svakodnevno, preko kontrolisanih medija, zatrpavaju obećanjima i uljuljkuju pričama o neviđenom prosperitetu i zlatnom dobu. Informativna rafalna paljba je tako žetoka, da se za samo par nedelja potpuno zaboravljaju stara obećanja i zamenjuju ih nova.
Predsednica Vlade Srbije, po drugi put je bila među nama. Da li neko pamti njene izjave prilikom prvog dolaska? Verovatno ne, ali jedna zaslužuje da se pamti: „Situacija sa zrenjaninskom vodom je šizofrena“. Savršen opis stanja!
Situacija je bila, jeste i biće šizofrena. Uprkos promeni Zakona o snabdevanju pijaćom vodom, upumpavanja budžetskog novca u privatne firme, ali i zbog nesposobnosti odabranog snabdevača, neznanja i neodgovornosti političkih lidera. Mnogo je aktera i kumova u ovom „grbom poslu“ zvanom Zrenjaninska fabrika vode. Da ne govorimo koliki je interes raznoraznih snabdevača, da nikada ne potekne pijaća voda kroz vodovodne cevi.
Prilikom prve posete, Ana Brnabić se ponadala da će se izmenom Zakona, kojim se ozakonjuje javno-privatno partnerstvo u snabdevanju vodom, omogućiti da Zrenjanin dobije pijaću vodu. Međutim, nije to bila jedina smetnja u ovom nesrećnom projektu. Samo par meseci od početka probnog rada, sve je vraćeno unazad. Sada iz slavina teče voda koja je lošijeg kvaliteta od one pre starta projekta. Vlast je dovedena u iznudicu. Vode neće biti ako privatni partner ne dobije dodatnih 67,5 miliona dinara. Svašta je navedeno kao razlog kraha fabrike vode u vreme testiranja. Pare su date, iako nije jasno zašto.
Ovaj put, sem obećanja, „premijerka“ nije mogla ništa da ponudi. Šta smo čuli prilikom njene druge posete, može da se sumira ovako:
Gradonačenik je obećao vodu do sredine juna, a premijerka do sredine jula, ali će voda biti testirana tek sredinom septembra. Prvi čovek konzorcijuma ( Sinertek, Zilio doo, Zilio) Nenad Obradović, izjavio je da će u Fabrici vode ona biti ispravna do kraja septembra. Za ispravnost vode u vodovodu ništa nije rekao, ali je obećao da, ako građani početkom oktobra ne budu pili zdravu pijaću vodu, on će fabriku čekićem rzbiti do sredine oktobra.
Zaključak se sam nameće: Najranije u novembru biće započeta nova fabrika vode? Neće biti iznenađenje ako partner opet bude „Vasertehnik“.
Sada je jasno da je privatni partner potpuno nepripremljen ušao u projekat. Na početku bez zakonskog prava na snabdevanje vodom. Nakon kraha pripremne faze, traži se “slamka spasa“ uključivaem nemačke kompanije „Bajer“, danske „Lipteh“, nabavlja oprema iz Izraela, mulj se rešava uz pomoć firme iz Kikinde, menjaju se hemikalije za tretman sirove vode, koje će biti „blago opasne“ (šta god to značilo)!
Čemu onda građani mogu da se nadaju?
Pa, jedino ko veruje vlasti, verovaće datim obećanjima, dok ne stignu nova.
A ostali?
Predsednik GO DSS Zrenjanin
Sandić Zoran
