Jovanović za Novosti: Možda moguća koalicija sa Šapićevim SPAS-om

Smatrate da je priča o bojkotu redovnih izbora sledeće godine rano pokrenuta. Verujete li da će se u narednim mesecima nešto bitno promeniti po pitanju uslova njihovog održavanja, za koje tražite da budu fer?

Neće se ništa bitno promeniti i uslovi za izbore naredne godine će svakako biti loši. Ali glavno pitanje kada je reč o bojkotu nije mogu li se naći razlozi za bojkot – naravno da mogu, već da li bojkot može biti uspešan i da li predsatvlja svrsihodno sredstvo u borbi protiv aktuelne vlasti. A iz današnje perspektive mi se čini da je odgovor na to pitanje više odričan nego potvrdan.

U izlasku na izbore vidite šansu da opozicija osvoji neke gradove u zemlji. Gde mislite da bi to bilo izvodljivo? Ima li opozicija kapacitet da poljulja vlast u Beogradu, koju najbučnije kritikuje?

U Beogradu svakako ponajviše ali ima i mnogo opština širom Srbije u kojima bi vlast na narednim izborima mogla da se promeni. Dovoljno je za početak krenuti od analize rezultata prošlih predsedničkih izbora.

Šta bi eventualna koalicija DSS i SPAS-a, Aleksandra Šapića, koja se čini mogućom, donela novo na političkoj sceni?

Možda se čini mogućom, možda i jeste moguća ali za sada je nema i to je jedina relevantna činjenica. Ono što ipak sigurno znam jeste da konačno moramo da izađemo iz ove ostrašćene atmosfere gde više niko ne govori ni o političkim programima ni o političkoj viziji. Politička scena nam je postala pravi rijaliti gde samo pljušte uvrede i gde je glavno pitanje ko će s kim. Ta užasna klima, uz još neke stvari poput izbornog sistema, mora da se menja i to nezavisno od eventualne koalicije stranaka koje predvodimo Aleksandar Šapić i ja, i koja se, kako Vi kažete, čini mogućom.

Da ste Vi u ovom trenutku pregovarač sa Prištinom, kakvo biste rešenje predložili?

Za početak bi im dve stvari bile jasno stavljene do znanja: prvo, da su oviri Ustava RS i Rezolcije 1244 SBUN za nas Sveto pismo i da iz njih nećemo izlaziti; drugo, da ćemo garantovati bezbednost Srpskog naroda na svaki mogući način i u svakoj mogućoj situaciji. Odatle može da se pregovara o svemu. Ali ne treba da se plašimo ni status kvoa, niti protoka vremena. Borba za KiM će nesumnjivo biti dugotrajna.

Koga od velikih sila vidite kao primarnu u narednom periodu prilikom traženja rešenja za pitanje KiM? Može li fleksibilnost Francuske, koja se naslućuje, da otopi krute nemačke stavove po pitanju mogućih rešenja?

Sumnjam ali to ustalom nije ni važno jer rešenje koja imate na umu – a to je čuvena ideja razgraničenja - niti je dobro za Srbiju niti je uistinu realno. Važno je što dolazi, nezavisno od EU koja se nalazi u dubokoj krizi, do uravnoteženja snaga na svetskom nivou kroz jačanje Rusije i naročito Kine koja se sve manje libi da bude aktivan igrač u međunarodnoj politici. Manevarski prostor Srbije je danas osetno veći nego pre samo 15 pa i 10 godina a biće još veći u narednih 10 ili 15. Zato ne treba žuriti sa rešenjem za KiM već držati i jačati pozicije koje su i danas naše.