Jovanović za Danas: Na ludilo vlasti ne treba odgovarati ludilom

1) Šta očekujete od predstojećeg sastanka opozicije u prostorijama DSS-a?

Očekujem da se nastavi sa konstruktivnim razgovorima i normalnom atmosferom koja je dugo nedostojala na srpskoj opozicionoj sceni. I sama ta činjenica, da se razgovara u normalnoj atmosferi, predstavlja ozbiljan iskorak. To je uostalom i osnovni preduslov da se nešto istinski postigne. A tema je mnogo, od medijske slike i izbornih uslova do kontrole izbora. I upravo ćemo sada početi da konkretnije definišemo zahteve i način delovanja. Znam da nema puno vremena ali isto tako nećemo ni žuriti. Čini se da je zajednički stav da se ide korak po korak i da budemo odgovorni prema ljudima. Drugačije i ne može jer je sve ovo proces koji zahteva vreme.

2) Da li ste zadovoljni tokom i temama prethodne tri runde diskusija opozicije, čiji inicijator je predsednik SDS-a Boris Tadić?

Iskreno jesam jer se stvari odvijaju bez pretenzije, galame i pompe. Niko nema čarobni štapić niti se iko pravi da ga ima. Kao što rekoh, ići ćemo korak po korak ali je važno da svi učestvuju u tome u dobroj veri sa idejom i ciljem da se nešto popravi u srpskom političkom životu.

3) Kako komentarišete odluku stranaka okupljenih u Udruženu opoziciju Srbije da ne učestvuju u navedenim debatama?

Svako ima pravo da donosi odluke koje smatra primerenim. Ali ako nešto zameram ovoj vlasti – i to govorim ja koji nikada nisam imao problem da kažem da se nešto možda i dobro radi – to je da je aktuelni režim, pored protivustavne i pogubne politike takozvanog razgraničenja i velike korupcije, učinio politički život prilično nenormalnim. I uvek sam smatrao da se na ludilo ne odgovara dodavanjem ludila već sasvim suprotno. Uveren sam da se strpljenjem, normalnošću i primerom može učiniti mnogo toga. I ako tu atmosferu normalnosti, pluralizma i razmene mišljenja sa argumentima a bez galame možda ne možemo u potpunosti da prenesemo na celu zemlju i celokupan javni život – jer se pita i druga strana –, svakako možemo da je imamo unutar opozicije. I zato će svako uvek biti dobrodošao, nezavisno od trenutnih odluka.

4) DSS je nedavno raspustio sve opštinske odbore u Srbiji, sa obrazloženjem da se time otvara prostor za nove ljude. Na čemu zamerate "starim ljudima" iz raspuštenih odbora i da li se javljaju "novi ljudi" koji će popuniti upražnjena mesta?

Ne radi se o tome da bilo ko, bilo šta, bilo kome zamera već je reč o potrebi da se prebrojimo i vidimo ko zaista ima volje, snage i energije da nastavi političku borbu. Kada ste preko dvadeset ili dvadeset pet godina u politici, kada ste bili na vlasti a potom dugo u opoziciji, sasvim je normalno da se energija istroši i da entuzijazam više nije kao što je bio nekada. I zato je bilo potrebno da uz sve druge promene koje smo izvršili i koje ćemo tek izvršiti u organizaciji, istu prokrvimo. A novi ljudi se javljaju i učlanjuju i to na dnevnom nivou što me raduje jer vam daje potvrdu da ste ipak na pravom putu, koliko god on bio uzak i neizvestan.

5) Smatrate li da će naredne godine uz predsedničku "trku" građani Srbije ponovo glasati na parlamentarnim izborima?

Verujem da hoće. Taktički i strateški bi to imalo smisla za sadašnju vlast. Taktički jer raspisivanjem vanrednih parlemanetarnih izbora pored redovnih predsedničkih i, veoma važno, beogradskih izbora, širite front i slabite manevarski prostor opozicije koja bi se inače usredsredila prvenstveno na

U slučaju raspisivanja i parlamentarnih izbora bićemo kao opozicija prilično razvučeni što za nas nije dobro. Strateški jer sa aspekta vlasti, 2022. godina može delovati kao prilika da se zakuje još jedan četvorogodišnji period ostanka na vlasti na svim nivoima. Bilo kako bilo, ne opterećujem se previše time jer odluka ne zavisi od mene.

6) Da li novi saziv Narodne Skupštine ima legitimitet u Vašim očima, budući da se često može čuti tvrdnja da među poslanicima neće biti "istinske" opozicije?

Žao mi je što se tako olako i mahom politikantski pristupilo pitanju legitimiteta ili odsustvu istog. Mislim da je sve to bilo krajnje neznalački i neodgovorno. U narodnoj skupštini ne da nema “istinske” opozicije kao što vi kažete, nego je nema uopšte jer je Aleksandar Šapić jasno rekao da bi želeo da bude deo vladajuće strukture. Da li to Narodnu skupštinu čini nelegitimnom? Nisam siguran. Štaviše, neko bi mogao da kaže da bi opozicije bilo u Skupštini da je u celini odlučila da izađe na izbore. Drugim rečima, pitanje zašto nema opozijice u Skupštini bi neko mogao da uputi ne vlasti, već upravo samoj opoziciji. Konačno, pitanje legitimiteta nije mehanička stvar. Da imamo pola miliona ljudi na ulicama jer u skupštini nema opozicije bi sigurno dovelo u pitanje legitimitet iste. Ali ih nemamo, ni pola miliona, ni sto hiljada, ni deset. I to nešto govori. Zato se manite pitanja legitimiteta i pamet u glavu. Ako su pravljene ozbiljne greške i gluposti do sada, ne moramo da ih pravimo i ubuduće.

7) Poznat je stav DSS-a da je "zamrznut konflikt" jedino rešenje za KiM. Strahujete li, ipak, da je moguće da se taj konflikt "odledi" u skorije vreme, pa da nastanu oružani sukobi kao sto je slučaj u Nagorno-Karabahu?

Ne strahujem jer je jedino rešenje da se južna srpska pokrajina vrati u puni ustavnopravni poredak Republike Srbije. Ovo se naravno neće postići preko noći ali je, koliko god da potraje, jedino moguće. Svaka druga opcija predstavljala bi nesumnjivo destabilizaciju regiona i otvorila vrata ozbiljnim sukobima.