Odlaganje donošenja novih protivepidemioloških mera plaća se životima ljudi

U okolnostima kada se već danima beleži eksponencijalni rast broja obolelih od Kovida-19, a do sada izdrživ zdravstveni sistem nalazi pred kolapsom, uzdržavanje od uvođenja oštrih mera sprečavanja širenja epidemije nije opravdano i veoma je rizično. Time se krajnje ozbiljno ugrožava zdravlje nacije i povećava smrtnost od Kovida-19, a istovremeno se, sa ponavljanjem obrazloženja da se štiti privreda, upravo njeno funkcionisanje dovodi u pitanje. Zaštitom tek jednog malog dela uslužnog sektora privrede, od relativno malog uticaja na bruto domaći proizvod, rizikuje se da zbog širenja epidemije već u kratkom roku celokupna privreda bude zakočena.

Očuvanje zdravlja nacije mora da bude uvek prvi cilj države, a rast BDP-a ne sme da se plaća ljudskim životima. Paradoksalno je da se zbog rizika od zaražavanja odlaže lično uručenje odlikovanja zaslužnima u borbi protiv epidemije, a istovremeno, za razliku od velike većine evropskih zemalja ne ograničava kretanje, privremeno, u optimalnoj meri i ne zabranjuje obavljanje delatnosti pružanja usluga koje nisu neophodne, a koje podrazumevaju blizak kontakt ljudi, korisnika i zaposlenih. Potrebno uvođenje rigoroznijih mera podrazumeva državnu pomoć delatnostima koje su njima pogođene, ali je to manji trošak od one koju će prouzrokovati povećanje troškova lečenja obolelih i od zastoja celokupne privrede, koja bi nastala nekontrolisanim širenjem epidemije. Teško je razumeti i zadržavanje režima slobodnog ulaska u Srbiju, bez PCR-testa ili obavezne dvonedeljne izolacije.

Potpuno je neshvatljivo da se nove mere ne donose iako ministar zdravlja u Skupštini iznosi činjenicu da „u Beogradu nema više ni jednog slobodnog kreveta u bolnicama za Kovid bolesnike“, a predsednik Republike obaveštava javnost da se on „zalaže za policijski čas koji bi za petnaest dana rešio problem“. Ko onda i iz kakvih interesa sprečava usvajanje mera kojima bi se efikasno zaštitio života građana i očuvao zdravstveni sistem Srbije.

Najzad, ma kakve i ma kada mere bile donete kontrola njihovog poštovanja i kažnjavanje prekršilaca je nezaobilazna obaveza nadležnih organa države koja sebe smatra pravnom. Ozbiljna država ne sme da se povlači pred izraženim neslaganjem neodgovornih grupa i pojedinaca opredeljenih da negiraju realnost i da svojim ponašanjem ugrožavaju živote drugih, niti pred bilo čijim poslovnim interesom.