Rušenje Krunske
Odluka gradskih vlasti Beograda o rušenju i rušenje bespravno nadzidanog objekta u ulici Krunskoj 79 uliva nadu da će nešto početi da se menja u pogledu odnosa vlasti prema bespravnoj gradnji kako na Vračaru, tako i na celokupnoj teritoriji Beograda i Srbije.
Očekujemo konačno da se nadležni organi istinski obračunaju sa bespravnom gradnjom koja je urbanizam Beograda učinila u mnogočemu apsurdnim i nefunkcionalnim i čije su posledice u pogledu sveukupnog kvaliteta života – zelenih površina, osunčanosti i provetravanja, kvalitete vazduha, prostora, parking mesta, širine trotoara, gustine naseljenosti, estetike i očuvanja arihitektonskog nasleđa - katastofalne.
Zato praksa rušenja nelegalno izgrađenih i nelegalno nadzidanih objekata tj. elementarno poštovanje zakona mora da se nastavi kao što je potrebno nastaviti sa očuvanjem arhitekstonskog nasleđa srpske prestonice za šta dobar primer i praksu pruža stavljanje pod zaštitu Krunskog venca, Krunske i Smiljanićeve ulice.
Međutim, ništa od navede i svakako hvale vredne prakse neće biti dovoljno ako se istovremeno ne ispita i rad gradskog Sekretarijata za ozakonjenje jer su mnogi nelegalni objekti ozakonjeni bez pravnog osnova, poput objekta u Jadranskoj ulici gde je insvestitor umesto predviđenih pet sazidao objekat od osam spratova.
Takođe snažno apelujemo da se pored zaštite pojedinih urbanističkih celina koju vrši Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda istovremeno ne ruše, zarad privatnog interesa investitora, vredne zgrade u već zaštićenim zonama poput zgrade Zavoda za foftogrametriju u ulici Admirala Geprata 14.
