Апел демократској јавности Србије

Као што је црква место за исповедање верника, различите психијатријске установе место за решавање унутрашњих проблема личности, тако је и  Скупштина институција за одлучивање о јавном добру. Ако се њихове улоге помешају онда наступа  растројство колективног ума и друштвене рационалности.

            Седнице Скупштинe града Смедерева, нажалост, као да су прешле границу друштвено прихватљиве комуникације на јавној сцени. Одговорност за такво политичко стање сноси владајућа коалиција на челу са градоначелницом Jасном Аврамовић. После сваког, али буквалног сваког, иступа опозиционих одборника, градоначелница  излази за говорницом и, без икакве жеље да конструктивно полемише са малобројним одборницима опозиције у Градској скупштини  и образложи одлуке које су на дневном реду, већ отворено вређа, напада личност говорника, етикетира, износи неистине о њиховом раду и институција у којима раде, назива их човекомрсцима и људомрсцима при  чему истиче своју хуманистичку природу. Једном одборнику каже да лаже, другом одборнику као одговор на његово питање о остваривању акционог плана Туристичке организације пребацује ,,што ти ниси направио туристичку атракцију од школе у којој радиш”, трећем приписује да би желео да телевизија преноси скупштинске седнице зато што воли да се слика, четвртом да  зна да се овај виђа са једним народним послаником и да са њим може да развија ловни туризам у Смедереву, доктору да су јадни његови пацијенти, професору математике да не зна математику, професору историје да не зна историју…На једној од седница је и отворено претила опозоционом одборнику, „сад ниси ништа, не можеш никада да успеш у овом граду ја ти гарантујем својим животом“.

Сваку критику, а критика ваљда означава вредновање, просуђивање, оцењивање, свако, па и најбезазленије питање о каквом предмету  из домена рада локалне самоуправе, она доживљава лично, као атак на себе, незахвалност  опозиције за све оно што чини за град и његове становнике, непоштовање за неуморни рад којим се она жртвује за опште добро. Уверена у своју племениту мисију преваспитавања, она истиче како је ,,средила” своје одборнике, па ће тако исто да ,,среди” и опозиционе. Са изливима беса и губитка самоконтроле преплићу се позиви на сарадњу, отвореност, потребу да сви одборници раде  за добробит града и сл. Вређањем и понижавањем неистомишљеника, градоначелница се позиционира као недодирљива, одговорна само својој сујети.

Овакво контроверзно понашање најодговорнијег човека града у потпуности одудара од прокламованих и усвојених друштвених и европских  вредности у  политичком животу и уноси хаос у скупштински живот нашег града.

Верујемо да грађани који су дали поверење скупштинској већини нису гласали  да се власт тако бахато понаша према одборницима других политичких групација који су такође добили поверење на изборима да демократски учествују у раду.

             На тај начин скупштински рад постаје потпуна симулација нормалног начина одлучивања. Скупштина  је  у потпуности подређена градоначелници Јасни Аврамовић, која са Скупштином града и њеним председником  ради шта хоће онемогућавајући одборнике и позиције и опозиције да обављају своје дужности које су им грађани поверили и због којих су их и бирали.

            Таквом функционисању скупштине доприноси и Пословник о раду, члан 49.,  који даје могућност градоначелници да се јавља за реч кад хоће, да прича колико хоће, без права одборника на реплику. Ово доприноси да монолози и увреде трају неретко и више од сат времена без престанка.

Ако је демократија „владавина већине уз права мањине“, она у Смедереву не постоји!

Уместо да сваки долазак градоначелнице у Скупштину града буде празник, он постаје прави пакао за све одборнике, па и за одборнике скупштинске већине; уместо да се јавља за реч само онда када заиста има шта да каже, градоначелница  држи дуге беседе исповедног карактера без икакве везе са дневним редом; уместо да се скупштина састаје редовно, она се заказује на самом измаку законског рока  са обимним дневним редом од тридесетак тачака што своди њен рад на фарсу.

Информације су ,,кисеоник” за демократију а грађани Смедерева се налазе у самртном ропцу због хроничног недостатка овог, за нормално функционисање друштва, животно важног елемента.

            Наиме, због потпуног медијског мрака који у Смедереву влада, грађани немају ни најосновније информације о ономе што се у Скуштини и граду  збива. Градска власт на челу са Јасном Аврамовић је укинула телевизијске и радио преносе заседања, па се скупштинске расправе воде у 4 зида.

Медији и новинари као ,,очи и уши” јавности у Смедереву не постоје. Оно мало дописника београдских листова и агенција нема нормалне услове за извештавање о  дешавањима у локалној  скупштини због чега је ризик од злоупотреба власти велики. Последње заседање је ставило у центар критика и увреда управо новинаре. Самовољно и бахато су се сатима смењивале критике, увреде и претње директно угрожавајући рад новинара који настоје да истинито и благовремено извештавају грађане у Смедереву и Србији о дешавањима у граду, а не по диктату градоначелнице. На овакво понашање реаговала су и бројна новинарска удружења.

Оштро осуђујемо, овакво понашање према новинарима, које показује да је бахата власт на челу са градоначелницом спремна да иде до краја у гашењу јавне речи, слобода говора и мишљења у Смедереву.

Древни град Смедерево, град од старинa, град који се поноси својом традицијом и културом, не заслужује да има овакву власт. Можемо слободно рећи да никада није била гора ситуација на јавној и политичкој сцени од ове које данас влада. По ауторитарности и страховлади она се може упоредити једино са мрачним периодом непосредно после рата, октобра и новембра месеца 1944, када је било дозвољено буквално све. Остаје нам само нада да ће у данашњим околностима изостати  ликвидација политичких противника као непријатеља народа.

5. 05. октобар 2016. године

Одборнички клуб „ДСС-Српски покрет Двери“

Одборнички клуб „Доста је било“

Оборнички клуб „За праведно Смедерево – Дц, ЗзС, Воља народа“