Слободан Самарџић: Зашто нисам потписао

24. јaнуар 2019.

Ово је мој одговор иницијаторима са Факултета политичких наука придруживању колегама са Филозофског факултета у њиховој подршци грађанском протесту. Одговор је послат на адресу пошиљаоца 20. јануара. Поштоване колегинице и колеге, ево зашто не могу да се придружим овој иницијативи: – Постоји велика несмотреност у тексту колега са Филозофског факултета у ставу: „Власт одустаје од европског пута и добросуседских односа чиме поново води земљу у међународну изолацију“. Овај став негира све остале тачке протестног обраћања. Ево зашто: Власт, која је предмет критике, представља данас јединог гаранта управо „европског пута и добросуседских односа“. Онај ко се залаже за те ствари мора да подржи, а не да критикује, данашњу власт Србије, јер је једино она у стању да испуни главни услов „европског пута и добросуседских односа“ – правно признање независности Косова. Ко ово не види, а критикује власт, или је политички неписмен или је политички лицемеран. – Надаље, данашњи поредак личне власти у Србији, због чега се протествује широм Србије, последица је управо одрешених руку насилаца власти да по сваку цену, па и по цену страховладе, обаве посао признања Косова. Управо због тога, данашње западне силе и тзв. демократије подржавају, или у најмању руку „не примећују“, аутократску природу власти у Србији. Власт се, са друге стране, с правом хвали да је Србија својом политиком добросуседства обезбедила добру комуникацију и отвореност, а не „изолацију“, према западном свету, који се данас у једном делу наше интелигенције перципира као „међународна заједница“. Имајући у виду овај логички след, само овлаш изложен, није ми јасно против чега се професори Филозофског факултета буне, а још мање због чега би професори Факултета политичких наука требало да им се „придруже“. С поштовањем, проф. Слободан Самарџић