Милош Јовановић за Блиц: Никада нисмо били политичке потурице

Блиц
17. март 2019.
Милош Јовановић за Блиц: Никада нисмо били политичке потурице

Подржавамо протесте јер апсолутно разумемо незадовољство грађана стањем у земљи, медијском сликом и начином на који СНС и Александар Вучић владају. Други је проблем што сматрамо да је те протесте било потребно другачије организовати.

Ово у интервјуу за "Блиц" каже Милош Јовановић, председник Демократске странке Србије, и истиче да лично на протесте иде - нередовно.

- Требало је уобличити и испоставити јасне, конкретне и достижне захтеве који се првенствено тичу медијске сфере, односно враћања плурализма у јавну расправу. На то сам указивао много пута. Овако ми се чини да влада превелика конфузија како у погледу саме организације тако и у погледу захтева који се износе. А знате како се каже: много бабица... Хајде да то променимо ако већ није касно.

Шта је то што вас, као десницу, диференцира од Двери и Народне странке? Зашто би неко гласао за вас, а не за њих?

- Свако ће гласати за кога мисли да треба. Што се нас тиче, не правимо компромисе нити смо их икада правили када се ради о нашим политичким опредељењима. Другим речима, никада нисмо били политичке потурице. Нудимо јасне одговоре када су у питању и КиМ и ЕУ. А наш приоритет јесте да се у Србији коначно заведе ред, што захтева корениту промену политичког система, уништавање партократије, репресивну казнену политику у погледу корупције, доношење закона о пореклу имовине који ће се искључиво тицати носилаца јавних функција, а не свих грађана, и то од 1990. године наовамо, као и низ других мера које се односе на српску економију. Без завођења реда у земљи нећемо моћи да повратимо поверење грађана у државу нити да вратимо у жижу појам општег интереса и јавног добра.

Како мислите да заведете ред?

- То не могу стара лица која примењују истрошене рецепте деведесетих. Нови ДСС је данас једина политичка организација у Србији која је извршила смену генерација и која не жели више Србију која се, као у последњих тридесет година, врти укруг. Хоћемо искорак и из "петооктобарске републике". Промена изборног система би у томе представљала важан први корак.

На крају нисте потписали уговор с народом. Који је заиста разлог?

- Нисмо потписали такозвани Споразум са народом зато што је по нашем скромном суду све то направљено брзоплето и зато што делује прилично непромишљено. И данас ми није јасно зашто је било потребно обавезивати се на прављење заједничке изборне листе у тренутку када смо се договарали о бојкоту евентуалних превремених избора. Још се нисмо изборили ни за фер изборне и медијске услове, а пао је договор дела опозиције о формирању "експертске владе" за коју се не зна ни ко би је чинио ни шта би био њен став поводом питања као што су Косово и Метохија или процес европских интеграција. Напросто, праве се грешке у корацима у тренутку када сви имамо обавезу, баш због критичне ситуације у земљи и у друштву, да покажемо озбиљност. Можете да волите или не ДСС, онај стари или овај нови који градимо, али нико не може да каже да смо се икада поигравали с државом или играли политике. Нећемо то радити ни у будућности.

Истраживање агенције Фактор плус каже да бисте са Шапићевим СПАС-ом прешли цензус. Да ли сте с њим разговарали?

- До сада нисмо били у прилици да се сретнемо. Што је и логично, јер тренутно свако ради на изградњи своје политичке организације.

Закомпликовало се у преговорима с Косовом. Приштина је увела таксе, формирала војску и сад је косовски парламент усвојио платформу. Вакуум је у дијалогу. Како бисте се ви поставили да сте у ситуацији?

- Онако како смо увек и говорили. Може се разговарати о коначном статусу наше јужне покрајине искључиво у оквирима Устава Србије и Резолуције СБУН 1244. Ако Албанци са КиМ не желе да уђу у те оквире, не видим зашто бисмо ми из тих истих оквира морали да излазимо. А док се не покрене расправа у тим оквирима, остаје да се ради на терену, како у међународној равни, где се показало да је могуће постићи резултате на повлачењу признања сецесије, тако и на унутрашњој кроз помоћ, материјалну, политичку и логистичку Србима на КиМ. Ако у међувремену избију кризе на терену, на њих Србија као држава мора да реагује. Албанцима треба јасно ставити до знања да им се никако не би исплатило ни звецкање оружјем, а камоли његова употреба, а на геополитичку замисао о уједињењу КиМ и Албаније такозваној међународној заједници треба ставити до знања да би се тиме неизоставно отворило питање уједињења Србије и Републике Српске, а да би се вероватно отворила жаришта и у Македонији, односно Црној Гори.