Милош Јовановић и Бешири о сарадњи с НАТО и о односу грађана према Алијанси
Наим Лео Бешири из Института за европске послове каже да је став грађана према НАТО зацементиран - против, а да су се институције, од како је кренуло Партнерство за мир, некако помириле са Алијансом. Председник ДСС Милош Јовановић сматра да је сарадња логична и рационална, али да је има превише. Чланство, изричит је, не.
У недељу се обележава 20 година од почетка НАТО бомбардовања Савезне републике Југославије.
Наим Лео Бешири из Института за европске послове, говорећи о односу грађана према НАТО, каже да ту постоји зацементиран став већине која се противи чланству. Против чланства је, према последњем истраживању, 79 одсто испитаних грађана, 10 одсто "за". Изненађење је податак да се код младих људи - од 18 до 30 година - смањује противљење. Наиме 77 одсто испитаних је данас против, што је пад у односу на раније године, нарочито 2006. Расте и број људи који су неодлучни, али и оних који не знају како да одговоре на то питање - зашто став против НАТО. Он додаје да је то вероватно због сарадње с НАТО последње деценије, као и због тога што се председник Србије више пута састајо са генералним секратаром Алијансе.
Он истиче да је врло мало информација у јавности шта Србија заправо ради с НАТО, и да оно што су говориле политичке елите последних година ствара конфузију у друштву.
Милош Јовановић (ДСС) каже се тај став грађана поклапа са политиком већине странака у земљи. Он подсећа да је у скупштинској резолуцији из 2007. године наведено да је Србија војно неутрална земља. Каже да лично сматра да може то да прерасте "у неким околностима у будућности и у чисту неутралност". Јовановић сматра да су за агресију НАТО политика Слободана Милошевића и дешавања на Косову били само изговор. Он сматра да је НАТО након краја Хладног рата, изгубио своју улогу и да је његов смисао постојања нестао падом Берлинског зида. Ми данас гледмао епилог оног што је започето бомбама, јер НАТО земље су, посебно САД, подржале сецесију Косова, наглашава.
Он подсећа да је Србија чланица Партнерства за мир од 2006. и да са НАТО сарађује у оквиру ИПАП-а (Индивидуалног акционог плана партнерства). Подсећамо, ИПАП представља најинтензивнији облик билатералне сарадње НАТО са земљама које нису чланице овог савеза.
Сарадња је рационална, логична и ми смо позвани да сарађујемо с НАТО јер он даје контигент на КиМ, и он је гарант безбедности Срба и других неалбанаца на Косову, по Резолуцији 1244, која се, додуше, не поштује, каже Јовановић.
Враћајући се на интензитет сарадње, каже да је ње, према његовом мишљењу, превише, додајући да је више вежби са припадницима НАТО, па да би требало да се успостави равнотежа са Русима. Ипак каже - сарадња да, чланство не.
Бешири каже да је проблем у томе што се у српкој јавности не разуме зашто је дошло до бомбардовања. Од 1998, а и много пре тога, Албанци се избацују из свих институција и школа, имате генерације које су училе да пишу у сопственим кућама, и онда дођете до 1998. године, када се с болесном политиком Слободана Милошевића кренуло с протеривањем 800.000 људи, одузимана су им документа у Ђаковици да никад не могу да се врате, скидане таблице с аутомобила, каже Бешири. "Ја не бих волео да живим у земљи која користи своје ресурсе да убија своје грађане", истиче. Каже да није потребно отићи до Косова, да је довољно да одемо до Батајнице, и видимо да је 750 људи и жена убијено, да су "затим полицијским аутомобилима превезени, стављени у воду, па некако испливали, па закопани ни мање ни више на полицијском полигону".
Није НАТО напао СРЈ с намером да је уништи, то се све десило само четири године после геноцида у Сребреници - међународна заједница је реаговала зато што је видела да се нешто слично дешава на Косову, додаје Бешири. Масовно кршење људских права грађана наше земље је било такво да нико није могао да реагује него те чланице међународне заједнице, додаје.
Јовановић каже да се нимало не слаже са таквим виђењем, и да би могло да се каже да је Србија реаговала на сепаратизам. Он наводи да је Косово имало широку аутономију о којој је говорио и Ноам Чомски, а кад је она суспендована почетком деведесетих, дошло је до изласка Албанаца из институција. Јовановић тврди да им нико им није забранио да гласају, већ да они нису хтели, јер се већ тада хтело ићи у радикализацију. Он додаје да је и Католичка црква инсистирала да се Албанци врате у образовни систем, али да они, због радикализације, то нису желели. Јовановић сматра да је за протеривање управо узрок била НАТО агресија.
Бешири је подсетио да је СБ УН пре Резлуције 1244, донео неколико резолуција које су осудиле Србију за злочине на Косову, за које је гласала и Русија. Јовановић додаје да их је било три и да је СБ осудио и Албанце. Каже да је то био унилатералан моменат у међународној политици.
Бешири каже да су током бомбардовања од 78 дана у 90 одсто случајева страдали цивили - 754 човека је страдало, 454 цивила. Додаје да су већину њих чинили Албанци с Косова, да је било 300 припадника оружаних снага, од тога 284 припадника војске и полиције Србије. То је најмање људи погинулих у историји неког бомбардовања, много више људи је погинуло у једном дану 1941. а данас нам је Немачка највећи пријатељ, рекао је Бешири. Он је додао да је више од 6000 тона експлозива бачено током бомбардовања 1999. То су све подаци Фонда за хуманитарно право и Хјуман рајтс воч, каже Бешири и пита зашто држава није побројала жртве, именом и презименом, и зашто манипулише информацијама о жртвама и о чињеницама о осиромашеном уранијуму.
Јовановић тврди да јесте побројала војне и полицијске.
НАТО није бомбардовао грађане ове земље, истиче Бешири. "Од како је кренуло Партнерство за мир, институције су се некако помириле с НАТО, а грађани имају још мало да разумеју", оцењује и додаје да, према истраживањима, 43 одсто испитаних сматра да је време за помирење, 46 одсто испитаних да није.
Трећина грађана жели да прихвати извињење грађана, каже Бешири, и наводи да је генерални секретар Јенс Столтенберг рекао, гостујући на ФПН у Београду, да му је жао.
