Маршићанин: Грађани незадовољни, али не верују многима из опозиције

Сведок
09. април 2019.
Маршићанин: Грађани незадовољни, али не верују многима из опозиције

Наравно, веома је тешко да се говори једнозначно о опозицији у целини, јер је чине бројне међусобно веома различите странке – различите по политичким ставовима које заступају и по историји и последицама политичког деловања док су биле на власти и у опозицији.

Али, оно што је несумњиво јесте да је већина грађана незадовољна резултатима садашње власти, стањем у држави , сопственим положајем и перспективом, но да у опозиционим странкама не препознају повољну алтернативу.

Једноставно, већина опозиционих странака нису кредибилне и то с правом, како због тога што су компромитоване ранијим вршењем власти, а посебно њихови лидери , тако и зато што немају конкретне, јасне одговоре на кључна државна питања и програме решавања проблема економије, образовања, културе, здравства, депопулације…

Како грађани да верују оним странкама које су, док су биле на власти, отвориле процес пузећег признавања независности Косова и Метохије, да ће бранити и очувати територијалну целовитост Србије буду ли се власти поново домогле? Како да верују странкама које су, док су биле на власти, залагање за беспоговорно поштовање Устава и закона извргавали руглу и појму легализам приписали негативно значење, да ће се залагати за успостављање правне државе? Како да верују странкама које су медије држале под својом контролом да се данас искрено залажу за слободу медија? Грађани у таквим странкама не препознају искрено залагање за промену политике, већ пуку борбу за власт.

Све су ово објективни недостаци највећег броја опозиционих странака, али највећу препреку представља чињеница да је током последњих шест година успостављен ауторитарни режим, који поприма карактеристике страховладе, који је затворио могућност да се истинска, права, демократска, национално одговорна опозиција приближи народу, да се њен глас и предлози чују. Потпуно одсуство јавног дијалога, дебате о кључно важним питањима за Србију и за будућност грађана Србије је онемогућена потпуном контролом медија од стране власти, уз прећутну сагласност Европске уније и свих других који су задовољни постављањем власти у решавању косовског питања, за западне силе једино важног.

Како је Ердоган изгубио локалне изборе у неким градовима, иако је и Турска далеко од демократске државе? Па онако како је и Слободан Милошевић најпре изгубио локалне изборе 1996. , а затим на изборима изгубио власт 2000. године. Српска опозиција је тада била чистија, економске и социјалне прилике теже, па до смене власти неће бити лако доћи. Демократска странка Србије чини све што може, осећајући се готово усамљеном у настојању да се, када им дође време, не догоде само персоналне промене, у настојању да се промени садашња политика, а не само садашњи властодршци.