Милош Јовановић за Блиц: Не верујем у политику на фору
Интервју са Милошем Јовановићем у старту је имао један куриозитет. Први пут сам чекао лидера једне партије да дође са неког конкретног посла. Јовановић је стигао са Правног факултета где ради као доцент.
И сам се зачудио на ту опаску и онда смо се сетили да је конкретно занимање имала и његова претходница госпођа Санда Рашковић Ивић. Испаде да само ДСС не гаји професионалне политичаре.
- Мислим да је то у реду и питање ко од чега живи од људи који се баве јавним послом није неважно. Ред је да то грађани знају, поготово када политичари нису на власти и када немају јавне функције које су плаћене. Бити утемељен је важно а конкретна професија је један од елемената утемељења сваког човека. И није проблем професионализација политике. То не би било толико спорно само по себи, политика је постала техничка ствар и она је професионализована у свим демократијама, али ретко где као код нас имате у политици људе који немају никакво друго радно искуство пре него што су почели да се баве политиком. То је проблем.
Како је вама изгледало ово што се у понедељак догађало на северу Косова?
- Као резултат и последица политике Србије која се води већ једанест година и природно заокруживање нечега што Албанци сматрају да је нормално, а то је да заокруже своју такозвану сувереност. Из моје перспективе то је противправна сецесија, али из њихове то је заокруживање државе. Они ту говоре о борби против криминала, али ми то доживљавамо као притисак на Србе на северу и та акција је несумњиво превазилазила оно што би била борба против корупције и криминала. Била је много више од тога, али обрни-окрени, суштина јесте да је то резултат једне српске политике која деценијама почива на идеји да Европа нема алтернативу и зато ми више од деценије бранимо територијалну целовитост државе само онолико колико то не угрожава примарни европски циљ. И на том путу ми смо све више и више ингеренција препуштали Албанцима, а сад се чудимо зашто они желе ствар да заокруже до краја. Дакле, не могу и јаре и паре и то неко мора да каже.
Да ли је проста коинциденција да се упад специјалних снага на север просто поклопио са седницом Скупштине Србије где се расправљало о Косову и Метохији?
- Ово је очигледно била акција која је најављена и за коју се знало. Вучић је и пре овога говорио како ће неки Срби на северу бити хапшени и кад све то имамо у виду, онда коинциденција није са оне тамо стране него са наше - седница је заказана баш на тај дан.
Питао сам ово у контексту нагађања да је све што се дешава договор две стране. Колико стоје овакве претпоставке?
- Не бих ја ту ништа учитавао, али наше и сецесионистичке власти одавно комуницирају и вероватно су неки контакти постојали. С друге стране, ако имате Српску листу која подржава сецеонистичку владу, онда значи да ти контакти поодавно постоје.
Косовски чвор изгледа нерешив. Јесте ли бар начисто у односу - на то да ли Србија треба или не треба да га призна?
- Начисто сам да не треба да га призна. Не само због косовског завета, идентитета, части и образа једног народа, већ не треба да га призна због последица. Признање не би било решавање проблема него отварање низа других проблема и мени је невероватно да нико о томе не води рачуна. Проблем Косова и Метохије није само историјски и етнички, то је проблем територијалне целовитости једне државе. Другим речима, предајте сутра Косово, отвориће вам се питање велике Албаније, а оно се тиче Македоније, Црне Горе, Грчке, повратно Републике Српске, Рашке области, Војводине... Невероватно ми је да тамо где се све друге државе нормално понашају из перспективе шта је држава и шта треба бранити, само ми сматрамо да ћемо бити спасени предајом своје територије.
Видите ли ви политику актуелне власти спрам Косова, има ли је?
- Има је, то је политика предаје и она је погубна. У континуитету је притом са оном из 2008. године. Уосталом, Борис Тадић је говорио да Европа нема алтернативу, а прва поглавља почео је да отвара Александар Вучић. Бивша власт је започела техничке дијалоге, ова власт их је применила. Борко Стефановић је потписао интегрисано управљање границом, а оно је спроведено под влашћу Српске напредне странке. А онда је све то "унапређено" Бриселским споразумом који је додатно ослабио позиције Србије.
А има ли је опозиција? Чини се да се нико, осим оних који су недвосмислено за признање - попут Чедомира Јовановића, не изјашњава до краја?
- И осим нас који имамо сасвим супротну политику од Јовановићеве - да Косово не треба признати. Да се разумемо, и ми смо за преговоре са Албанцима, али само у оквирима Устава Србије и Резолуције 1244 која се, наравно, односи на Србију упркос ономе што Вучић ових дана прича како се то односило само на СРЈ које више нема. Ако Албанци у тим оквирима неће да преговарају, не видим зашто бисмо ми из тих оквира излазили. У међувремену, радите ствари на терену, од међународне равни где се показало да је могуће обезбедити повлачења признања до финансијске и логистичке помоћи нашим људима на Косову. Палестинци се боре за своја права, Израелци за своја права, Каталонци за своја, Шпанци за своја, Албанци за своја и нико не одустаје. Зашто бисмо само ми одустајали.
Ваша странка се држи по страни од остатка опозиције, како мислите да доскочите до цензуса?
- Не држимо се ми по страни. И ми смо са остатком опозиције потписали заједничке захтеве за фер изборне и медијске услове.
Мислим на протесте, приступање Савезу за Србију, потписивању оног Споразума са народом?
- У озбиљним стварима учествујемо, не и у оним које то нису. Лакоћа са којом се са једне политичке платформе, Савез за Србију и тридесет тачака, прешло на другу, концепсијски потпуно другачију - Споразум са народом, експертска влада и другачији програм - мени је невероватна и заправо је плод чистог политикантства. То је доказ потпуног одсуства визије. И зато нас ту нема. Осим тога, ако се већ изборимо за фер изборе и отворене медије, зашто свако од нас не би ишао сам са својим програмом пред бираче.
Можда зато што нико од вас појединачно не би могао да угрози актуелну власт ни на потпуно поштеним изборима?
- Ја мислим да није била у питању та врста племенитих намера већ идеја да се Савез за Србију позиционира као једина опозиција. Хајде, ево сви заједно идемо на изборе, победимо, али шта ради та техничка влада после годину дана? Шта ради са Косовом, је л‘ замрзава преговоре? Је л‘ замрзава преговоре са ЕУ? Поставља се и питање откуд процена да би тако шаролико друштво направило бољи резултат од опозиције која би наступала у две колоне политички сродних страна. Мислим да је грађанима доста бућкуриша. Прво га је направио Александар Вучић: Зорана Михајловић - Александар Вулин, Ана Брнабић - Милован Дрецун, Горан Весић - Марјан Ристичевић, гејеви и "мигови" и Европа и Косово, неки "кеч ол" па на куб. Доста је тога да може све са свачим и свако са сваким. У партитократском режиму то одговара странкама, али шта ћемо са грађанима и народом?
Са ове дистанце, како видите домет опозиционог уједињења, окупљања, протеста - митинга?
- Нажалост, видим као промашај и мислим да смо пропустили велику шансу. Прво, револуције у Србији неће бити. Овде ситуација није толико лоша да бисмо имали предреволуционарно или револуционарно стање. Ови протести нису социјалне, него социолошке, готово естетске природе и то могу да разумем. И мени ужасно смета кад видим високог државног чиновника да у телефон виче "Ацо, Србине", смета ми кад чујем председника државе који се обраћа новинарима са "еј, стручњак", јер то напросто није примерено понашање. Дакле, разумем тај социолошки и естетски отклон, али то није довољно за револуцију. Има мало енергије и баш зато што је има мало требало је према њој бити одговоран. Ми смо чак и били на једном протесту, послали смо поруке чланству да изађу на протесте, али после смо одустали кад се ствар није уозбиљила. Морало је да се зна ко ово организује, а не да се бежи да иза тога стоје политичке странке. Уосталом, како је почео протест? Тако што је нападнут глумац Никола Којо, академик Душан Теодоровић, карикатуриста Душан Петричић или политичар Борко Стефановић? Онда су почеле размирице на Твитеру, па погрешна врста захтева. Ми смо били за три-четири конкретна и реална захтева који се тичу медија и избора а они траже оставку председника државе и председнице Владе сами знајући да то није реално. На крају и тај упад у РТС. Дуго сам се либио да дајем квалификацију тог догађаја, нећу је ни сада дати, али је чињеница да је било контрапродуктивно. Коначно, најављивање протеста 13. априла као дана Д, као да се искрцавамо на Нормандију знајући савршено да се ништа посебно не може догодити тог дана. Након свега тога, нормално је да се динамика протеста, легитимна и оправдана, исцрпла и да су они остали само једна пропуштена шанса.
Кад сте помињали две колоне, да ли под једном колоном подразумевате вашу странку и странку господина Шапића?
- Не кријем да са господином Шапићем имамо добар однос, али ми градимо нови ДСС и на то смо усредсређени, што не значи да затварамо врата за укрупњавања.
Да ли је Бошко Обрадовић, кога су протести избацили у први план, преузео примат на десном полу политичке сцене?
- Мислим да није, али то ће време показати. Ја не верујем у политику на фору, у маркетинг политику и политику перформанса. Није циљ политичара да буду Марина Абрамовић, али у лошијој верзији. То за мене није политика, што не значи да вас такво понашање не може довести на власт. Србија је доказ да може, али када тако дођете на власт, без истинске визије и програма, тешко да се ишта добро може урадити за земљу.
Како ви доживљавате актуелну власт?
- Као власт коју треба сменити што пре и што ефикасније, а то значи са идејом да се смени њена политика. Ово превазилази Александра Вучића или било кога другог, мора се мењати систем.
Александар Вучић, у неколико речи?
- Изузетно озбиљан, изузетно радан, изузетно склон и вичан медијским и политичким манипулацијама и као такав веома опасан политички противник кога никада не треба потценити.
Не знам мотив Вукадиновића
- Не учествујемо у раду Скупштине и мислим да је исправно што наша два посланика нису присуствовала седници на којој се разговарало о Косову и Метохији. Жао ми је што су неки људи из опозиције учествовали, било би ефикасније да нису. Чуди ме за Ђорђа Вукадиновића да је присуствовао тој седници и не знам шта је могао да постигне осим да Вучић може да каже како је причао са неким ко му је љути опонент.
