Јовановић за Данас: Редовно одржавам контакте са Шапићем

Данас
24. јун 2019.
Јовановић за Данас: Редовно одржавам контакте са Шапићем

1) Председник Србије Александар Вучић је у више наврата ових дана поручио да ће избори бити одржани крајем марта или почетком априла наредне године. Спрема ли се ДСС за кампању и “одмеравање снага” са политичким ривалима?

Спремамо се наравно. Непрестано обилазимо терен, јачамо одборе, брусимо и политичку платформу а од септембра улазимо у кампању пуном паром.

2) Да ли сте у протекла два месеца, колико је прошло од Вашег претходног интервјуа за Данас, имали контакте са председником Српског патриотског савеза, Александром Шапићем? Ако јесте, да ли сте разматрали евентуални заједнички наступ на изборима?

Редовно одржавамо контакт. Врло је важно упознати се на личном и људском нивоу и видети да ли уопште може да се функционише. А о евентуалном заједничком наступу је још рано говорити.

3) Има ли истине у спекулацијама да је на помолу формирање изборног савеза “десних снага”, у који би, поред ДСС-а и СПАС-а ушле и организације попут Здраве Србије, чији лидер је Милан Стаматовић?

Више не него да јер за сада напросто никаква коалиција не постоји. О томе би могло да се говори тек када би се десило да Александар Шапић и ја, као и наше странке, дођемо до закључка да би укрупњавање представљало добар пут и када би Милан Стаматовић, који је део друге опозиционе групације, био заинтерсован за тако нешто. За сада то није случај и свако од нас наставља да гради своју организацију. Али исто тако, чини ми се да сви на политичкој сцени Србије схватају да неки видови укрупњавања, у оваквој медијској и политичкој ситуацији, имају смисла. На јесен ће ствари свакако бити јасније.

4) Српски званичници тврде да, по свој прилици, неће бити састанка о Западном Балкану 1. јула у Паризу, због тврдокорног понашања Приштине. Какав је Ваш став о том скупу?

Негативан, као што је и о сваком скупу и разговору који се одвија ван оквира Устава Србије и Резолуције 1244 СБУН. На жалост, од 2008. године се води политика која тај оквир крњи а од 2011. године и отпочињања такозваног „техничког дијалога“ и директно нарушава. У једном тренутку ће морати да се изађе из те сиве зоне која је за сваку државу дугорочно погубна.

5) Како коментаришете актуелну ситуацију на Косову?

Као отужну али не и безнадежну. С једне стране Албанци покушавају да заокруже оно што они сматрају својом државом, како на спољном тако и на унутрашњем плану али то ни иде лако. С друге стране, наш народ је у ишчекивању оног што Александар Вучић ради и та неизвесност је заправо наш највећи непријатељ. Зато је потребно имати чврсту и јасну косовску политику која недвосмислено каже да је Косово неотуђив део Србије и која уједно пружа све гаранције нашем народу, укључујући и ону најважнију која се тиче њихове безбедности.

6) Како оцењујете тренутне српско-црногорске односе?

Када државу и идентитет градите на антисрпству као што то чини Мило Дјукановић и његов, истински криминалан, режим, онда ти односи не могу никако да буду добри. Признање сецесије Косова и Метохије, монтирани судски процеси српским лидерима Андрији Мандићу и Милану Кнежевићу као и неколицини српских држављана, стварање некаквог посебног црногорског језика и потирање српског, најава стварања и некакве црногорске православне цркве уз одузимање цркава и манастира од СПЦ – заиста је превише. Чини ми се да такав наступ једног самодршца који влада безмало 30 година сада већ заслужује радикалан одговор српске државе. Доста је било играрија. Проблем је међутим другде. Ако односи између две државе нису добри не значи и да односи две власти нису добри. Напротив, чини се да су везе између Александра Вучића и Мила Ђукановића у најмању руку коректне, ако чак нису и повезани истим финансијским интересима. Несумњиво је ту много новца у игри и несумњиво је да постоји велики број ствари које за нас, да кажем обичне људе, остају непознате. Али се на крају ипак све своди на исти проблем – апсолутна превага приватног интереса над јавним и то ће морати да се решава.