Серија звана пијаћа вода

ДСС Зрењанин
09. јул 2019.
Серија звана пијаћа вода

Градска власт се потрудила да умањи одговорност владајуће гарнитуре за нерешавање проблема са пијаћом водом у Зрењанину, наводећи да он датира још од 1979. Чињеница је да је вода из градског водовода забрањена за пиће 2004. године. Скоро половину тог времена град је у рукама СНС-а. Ипак, треба знати да је од 2000. први човек града увек исти. И то најпре као Председник Извршног већа Општине Зрењанин, затим као Градоначелник и челник зрењанинског ДС-а, па опет Градоначеник и челник СНС-а, затим министар пољопривреде, сада је министар привреде, а ниједан велики проблем у Зрењанину није решен.

Мењају се странке на власти, а јалова политика и они који је спроводе опстају.

Главна карактеристика јалове политике, пошасти која је метастазирала у све нивое власти и јавне установе, је слаткоречива обмана. Грађани се свакодневно, преко контролисаних медија, затрпавају обећањима и уљуљкују причама о невиђеном просперитету и златном добу. Информативна рафална паљба је тако жетока, да се за само пар недеља потпуно заборављају стара обећања и замењују их нова.

Председница Владе Србије, по други пут је била међу нама. Да ли неко памти њене изјаве приликом првог доласка? Вероватно не, али једна заслужује да се памти: „Ситуација са зрењанинском водом је шизофрена“. Савршен опис стања!

Ситуација је била, јесте и биће шизофрена. Упркос промени Закона о снабдевању пијаћом водом, упумпавања буџетског новца у приватне фирме, али и због неспособности одабраног снабдевача, незнања и неодговорности политичких лидера. Много је актера и кумова у овом „грбом послу“ званом Зрењанинска фабрика воде. Да не говоримо колики је интерес разноразних снабдевача, да никада не потекне пијаћа вода кроз водоводне цеви.

Приликом прве посете, Ана Брнабић се понадала да ће се изменом Закона, којим се озакоњује јавно-приватно партнерство у снабдевању водом, омогућити да Зрењанин добије пијаћу воду. Међутим, није то била једина сметња у овом несрећном пројекту. Само пар месеци од почетка пробног рада, све је враћено уназад. Сада из славина тече вода која је лошијег квалитета од оне пре старта пројекта. Власт је доведена у изнудицу. Воде неће бити ако приватни партнер не добије додатних 67,5 милиона динара. Свашта је наведено као разлог краха фабрике воде у време тестирања. Паре су дате, иако није јасно зашто.

Овај пут, сем обећања, „премијерка“ није могла ништа да понуди. Шта смо чули приликом њене друге посете, може да се сумира овако:

Градоначеник је обећао воду до средине јуна, а премијерка до средине јула, али ће вода бити тестирана тек средином септембра. Први човек конзорцијума ( Синертек, Зилио доо, Зилио) Ненад Обрадовић, изјавио је да ће у Фабрици воде она бити исправна до краја септембра. За исправност воде у водоводу ништа није рекао, али је обећао да, ако грађани почетком октобра не буду пили здраву пијаћу воду, он ће фабрику чекићем рзбити до средине октобра.

Закључак се сам намеће: Најраније у новембру биће започета нова фабрика воде? Неће бити изненађење ако партнер опет буде „Васертехник“.

Сада је јасно да је приватни партнер потпуно неприпремљен ушао у пројекат. На почетку без законског права на снабдевање водом. Након краха припремне фазе, тражи се “сламка спаса“ укључиваем немачке компаније „Бајер“, данске „Липтех“, набавља опрема из Израела, муљ се решава уз помоћ фирме из Кикинде, мењају се хемикалије за третман сирове воде, које ће бити „благо опасне“ (шта год то значило)!

Чему онда грађани могу да се надају?

Па, једино ко верује власти, вероваће датим обећањима, док не стигну нова.

А остали?

Председник ГО ДСС Зрењанин

Сандић Зоран