Милојко Вуцелић је поносно носио своје, а не туђе презиме
У свом покушају да изведе неку врсту офанзиве шарма, амбасада Сједињених Држава у Београду, уредно потписујући спотове, покушава месецима да објасни грађанима Србије како су они, грађани Србије, свет. Не желим на овом месту да улазим у смисленост овог објашњавања. Свако има право на своје мишљење, могла је амбасада САД да уложи новац и у спотове који би објашњавали неку другу непорециву истину. Рецимо да се Земља окреће око Сунца, да у Јапану живе и Јапанци, или да се победник у фудбалу одређује на основу постигнутог броја голова. Другачија теза од оне да су грађани Србије свет, би била рецимо да су полусвет, или неки изоловани део човечанства, далеко од цивилизације и напретка. Но, тема овог текста није смисленост ове кампање, о њој требају да воде рачуна порески обвезници Сједињених Држава.
Ни мотив ове кампање није тема овог текста. Вероватно се ради о покушају, а креатори кампање би то могли да потврде или негирају, да се промени став нашег јавног мњења о улози САД у догађајима у Србији и региону. Не став о америчком народу, он не може бити негативан или непријатељски, зато што лоши народи не постоје, већ став о америчкој политици. А политике, добре и лоше, пријатељске и непријатељске, постоје. Могуће је да се амбасада САД нада да ће овом кампањом успети да део, макар и мали, грађана Србије заборави на бесомучне лажи које су из САД упућиване у прошлости и само се у мањој мери упућују данас на рачун Србије и Срба. Да се мислиоци иза ове кампање надају да ће она у срцима и главама Срба избрисати америчку подршку „Бљеску“ и „Олуји“, бомбардовању Републике Српске и Србије, подршци комадању Србије и тзв. „Републици Косова“ и албанским терористима. По мом суду, ова је нада бесмислена. Али је и то сада мање важно.
Нестрпљиви читалац се сада већ пита у чему је поента овог текста. У једној огромној, озбиљној грешци. У најновијем споту амбасаде САД се говори о раду и дели инжењера Милојка Вуцелића, човека који је био важан део америчког свемирског програма. У споту се његово презиме више пута наводи као „Вучелић“, а ниједном онако како се презивао- Вуцелић. Вуцелићи, а не Вучелићи, су пореклом из Горњих и Доњих Дубрава поред Огулина, села у којима су и данас, ако је то уопште важно, Срби већина. Вуцелићи, а не Вучелићи, пореклом из Горњих Дубрава су били и Милојков прадеда официр Рафаило који је проглашен од стране Франца Јосифа племићем, и био једини Србин члан Хрватског племићког збора, као и Александар, тркач на 110 метара са препонама, југословенски репрезентативац и четвороструки победник атлетског митинга у Загребу који је данас познат свима који макар мало у свету прате атлетику као „Ханжековићев меморијал“. Један је од Вуцелића данас и посланик у Сабору Хрватске. А Милојко је Вуцелић до краја свог живота поносно носио своје, а не туђе презиме, носио своје порекло, своју веру и своја уверења, и учествовао, колико је могао у животу краја својих предака. У годинама Маспока је, заједно са оцем, помагао реконструкцију православне цркве у свом завичају.
Површно и арогантно, незналачки, мењајући презиме једном великом човеку, покушавајући да га таквог, са туђим презименом, представе као узор, амбасада САД и Стејт Дипартмент не само да вређају његове потомке, успомену на њега и његове претке, већ и читав један народ, или барем један његов део, онај који на лому Кордуна и Горског Котара живи. Бришу их, иако они још увек постоје. У свету у коме ми Срби живимо, био он „свет“ или не по схватању САД, такве су ствари недопустиве и ружне. Како је писца ових редова немогуће уверити да толика силесија америчких државних службеника, обавештајаца и аналитичара не зна, да нису у стању ни да се мало по интернету распитају како се звао човек кога је њихов председник одликовао највишим америчким цивилним одликовањем, остаје ми да верујем да се ради о намерној грешци. И не бих реаговао да је грешка до тренутка када овај текст пишем, седам дана од почетка емитовања спота, исправљена. Пошто није, Милојко Вуцелић, Вуцелићи, дубравски су Срби, Срби Крајишници, заслужили да неко у њихово име захтева јавно извињење и исправку.
Чекамо да се амбасада САД извини. И исправи своју грешку. За разлику од многих других америчких, ова је лако исправљива.
