Јовановић за Новости: Можда могућа коалиција са Шапићевим СПАС-ом

Сматрате да је прича о бојкоту редовних избора следеће године рано покренута. Верујете ли да ће се у наредним месецима нешто битно променити по питању услова њиховог одржавања, за које тражите да буду фер?

Неће се ништа битно променити и услови за изборе наредне године ће свакако бити лоши. Али главно питање када је реч о бојкоту није могу ли се наћи разлози за бојкот – наравно да могу, већ да ли бојкот може бити успешан и да ли предсатвља сврсиходно средство у борби против актуелне власти. А из данашње перспективе ми се чини да је одговор на то питање више одричан него потврдан.

У изласку на изборе видите шансу да опозиција освоји неке градове у земљи. Где мислите да би то било изводљиво? Има ли опозиција капацитет да пољуља власт у Београду, коју најбучније критикује?

У Београду свакако понајвише али има и много општина широм Србије у којима би власт на наредним изборима могла да се промени. Довољно је за почетак кренути од анализе резултата прошлих председничких избора.

Шта би евентуална коалиција ДСС и СПАС-а, Александра Шапића, која се чини могућом, донела ново на политичкој сцени?

Можда се чини могућом, можда и јесте могућа али за сада је нема и то је једина релевантна чињеница. Оно што ипак сигурно знам јесте да коначно морамо да изађемо из ове острашћене атмосфере где више нико не говори ни о политичким програмима ни о политичкој визији. Политичка сцена нам је постала прави ријалити где само пљуште увреде и где је главно питање ко ће с ким. Та ужасна клима, уз још неке ствари попут изборног система, мора да се мења и то независно од евентуалне коалиције странака које предводимо Александар Шапић и ја, и која се, како Ви кажете, чини могућом.

Да сте Ви у овом тренутку преговарач са Приштином, какво бисте решење предложили?

За почетак би им две ствари биле јасно стављене до знања: прво, да су овири Устава РС и Резолције 1244 СБУН за нас Свето писмо и да из њих нећемо излазити; друго, да ћемо гарантовати безбедност Српског народа на сваки могући начин и у свакој могућој ситуацији. Одатле може да се преговара о свему. Али не треба да се плашимо ни статус квоа, нити протока времена. Борба за КиМ ће несумњиво бити дуготрајна.

Кога од великих сила видите као примарну у наредном периоду приликом тражења решења за питање КиМ? Може ли флексибилност Француске, која се наслућује, да отопи круте немачке ставове по питању могућих решења?

Сумњам али то усталом није ни важно јер решење која имате на уму – а то је чувена идеја разграничења - нити је добро за Србију нити је уистину реално. Важно је што долази, независно од ЕУ која се налази у дубокој кризи, до уравнотежења снага на светском нивоу кроз јачање Русије и нарочито Кине која се све мање либи да буде активан играч у међународној политици. Маневарски простор Србије је данас осетно већи него пре само 15 па и 10 година а биће још већи у наредних 10 или 15. Зато не треба журити са решењем за КиМ већ држати и јачати позиције које су и данас наше.