Не разумем зашто увлачимо странце у наше послове

ТАНЈУГ
28. август 2019.
Не разумем зашто увлачимо странце у наше послове

Председник ДСС-а Милош Јовановић коментарисао је позив опозиције за ЕУ да посредује у разговорима са представницима власти о изборним условима.

"Не разумем зашто увлачимо странце у наше послове", каже председник Демократске странке Србије Милош Јовановић.

Та идеја изнета је у писму председника ПСГ Сергеја Трифуновића Дејвиду Мекалистеру, уочи његове посете Београду, а Јовановић подсећа да посланици ДСС нису били на састанку са Мекалистером, те истиче да увлачење странаца у српске проблеме види као израз одсуства самопоштовања.

"Чуди ме та навика у нашој политичкој елити, која није од јуче, а некако је узела маха, да увлачимо странце у наше послове. Они врло добро знају шта се код нас догађа, и док им тај ко је на власти одговара због њихових интереса, они ће зажмурити на све остало", каже Јовановић за Тањуг и додаје да би њега било срамота да се жали, јер се тиме, осим недостатка самопоштовања, признаје и нека врста неспособности и немоћи да ствари сами промените.

"Прљав веш, ако постоји он се не износи из куће. Био сам у прилици да разговарам са странцима и раније, као саветник Слободана Самарџића и никад ми није пало на памет да критикујем садашњу или тадашњу власт пред њима. То сам из куће понео. Пред странцима смо сви једно, сви смо Срби", констатује Јовановић.

Сматра да критика пред странцима није ни претерано интелигентна, те да не би могао да замисли да било ко из ДСС то чини.

Досадашњим разговорима представника опозиције и власти на Факултету политичких наука, без било каквих посредника, иначе, није задовољан, а сматра их пре свега неконструкивним.

"И данас се не зна на чију иницијативу је сазван састанак на ФПН. Зна се ко га је сазвао формално, али ту је неко вукао конце у позадини. Није начисто са којим циљем је то урађено и шта из такве форме може да проистекне", указује Јовановић.

Представници ДСС отишли су, каже, на састанак, јер су желели да буду конструктивни, а још нису донели одлуку да ли ће ићи на следећи, јер је део опозиције најавио да више неће долазити, па се поставља питање сврсисходности.

"То су неке презентације, онда се размене нека мишљења... оквир је прилично лабав, све је то било на климавим ногама. Не знам ни сам да ли је идеја била да се релаксирају односи или да се нађе неки алиби за власт или део опозиције. На нама је било да се појавимо, јер бисмо радије да се то реши тако него сукобима на улици. При том не верујем да има енергије за сукобе, нити их прижељкујем", рекао је Јовановић.

Он је навео и да су на састанцима власти и опозиције уместо државног интереса превладале емоције и личне нетрпељивости дела опозиције према власти и обрнуто, али и да је и на састанцима опозиције такође било личних односа и сујете.

"Медијски проблеми постоје, не можемо да кажемо да је све идеално, далеко од тога. Ако опозиција буде довољно снажна, паметна, решиће их, ако не, имаће такву слику какву ће имати, изаћи ће на изборе или неће у тим околностима…", каже Јовановић.

Тему бојкота избора такође сматра преурањеном, а ДСС одлуку о томе неће донети док се избори не распишу.

На питање због чега је, по његовом мишљењу, део опозиције одлучио да већ сада саопшти такву одлуку, Јовановић каже да то треба питати Драгана Ðиласа, који је, подсећа, први изашао са том идејом, чак и пре него што је постигнут било какав договор о томе у Савезу за Србију.

"Да ли ту има неких других калкулација унутар странака у СзС или ускостраначких, када је у питању Странка слободе и правде, то је питање за Ðиласа", рекао је Јовановић.

Из садашње перспективе Јовановићев став је да би за све из опозиције било боље да имају, како каже, 50 или 100 посланика, или на пример 10, 20 или 50 општина, него да немају ништа од тога.

"Мислим да је бојкот мање сврсисходан и да мање може да допринесе циљевима, тим пре што је западни део тзв. међународне заједнице врло јасно рекао да бојкот није неко решење. Мислим да на Истоку исто то мисле. Не знам кад бисте питали (амбасадора Русије) Александра Боцана Харченка шта би он рекао, али не би много другачије рекао од неког Мекалистера. Мислим да је свима потребна стабилност", рекао је Јовановић.

Јовановић је поновио питање које је већ делегирао у јавности - шта после бојкота?

"Неко је рекао ''извешћемо 200.000 људи на улице''... Питање је да ли можемо толико, али шта радимо са њима? Је л' узимамо насилно институције? Морате да будете промишљенији, да имате неки план и неку стратегију, која узима у обзир државни интерес, а не само интерес ваше странке или емотивног односа према Вучићу", рекао је Јовановић.

На питање какав је његов одговор уколико ДСС због евентуалног изласка на изборе назову "лажном опозицијом", Јовановић подсећа да та странка постоји 30 година, да има искуство у вођењу државе, али и у опозицији, и да га апсолутно не занима како ће новије странке које су, каже, итекако биле на власти, то да тумаче.

Подсећа да је он гласао против Бриселског споразума, за разлику од оних који су, како каже, први поменули бојкот и по добру помињали "Београд на води"

Указује и да је својевремено вратио мандат, јер је сматрао да се тада ДС С није довољно супростављао СНС-у.

"Ми имамо своју главу, не дугујемо ником ништа. Ако будемо донели одлуку да не бојкотујемо изборе и ако нас неко због тога буде критиковао, наш одговор ће бити објективан, начелан и разарајући, јер нажалост, има простора за то", поручио је Јовановић.

О евентуалној коалицији те странке са Српским патротиским савезом (СПАС) Александра Шапића такође још није одлучено, каже Јовановић.

Са Шапићем има редовну комуникацију, која се добро одвија, и врло брзо ће разговарати конкретно о програму и политичкој платформи.

Повезује их, истиче, неострашћеност, рационалан став према политици и патриотизам.

Како је рекао, ни Шапић, ни он нису политичари који раде по принципу "транге-франге", да се удруже само да би прешли цензус, већ да ће, ако буду нешто радили, то чинити квалитетно и озбиљно и да траје мало дуже.

”Не морамо сваку ситницу да усагласимо, већ основне ствари као што су КиМ, Европска унија, промена политичког система и начин бављења политиком”, казао је он.

Милош Јовановић за ТАНЈУГ