Проф. др Милош Ковић: Расрбљивање Црне Горе

После тринаест година непрекидног спровођења антисрпске политике и свеобухватне дискриминације српског народа у Црној Гори, режим Мила Ђукановића је предложеним Законом о слободи вероисповести или уверења и правном положају верских заједница прибегао отвореном правном насиљу.

Уместо да се са Српском Православном Црквом, као што је то учињено са другим црквама и верским заједницама, закључи уговор о регулисању свих питања од заједничког интереса, Ђукановићев србомрзачки режим безочно посеже за њеном имовином и укидањем верских слобода и права сваког појединца на слободу вероисповести. Усвајањем Закона о слободи вероисповести, чијим одредбама се управо то чини и озакоњује отимачина имовине Српске Православне Цркве уписом у имовину државе Црне Горе, дугогодишња политика дискриминације у циљу асимилација и елиминације Срба у Црној Гори, достиже врхунац.

Буде ли Скупштина Црне Горе усвојила овај закон последњи корак у спровођењу Ђукановићеве стратегије чишћења Црне Горе од свега што је српско може бити само физичко уништење оних који се изјашњавају као Срби, по угледу на усташку НДХ.

Системска дискриминација Срба и ескалација бруталног оспоравања српског националног, језичког, културног и верског идентитета већ дуго захтева енергичну реакцију српске власти у заштити интереса Срба у Црној Гори и не може се сматрати мешањем у унутрашње ствари Црне Горе. Последица вођења политике добросуседских односа, коју заступају председник Републике и Влада Србије, не сме, како је то данас случај, да буде погоршање положаја до саме угрожености опстанка српског народа ван Србије.