Јовановић за Блиц: Србији никад нису били потребнији нормални људи
Јесте ли донели коначну одлуку о изласку на изборе?
Нисмо. Донећемо је када буду расписани избори или нешто пре.
Зашто мислите да бојкот није адекватан начин борбе?
Зато што бојкот подразумева да након избора наставимо борбу ван институција а ја не видим да постоји неопходна енергија и воља које би такву борбу учиниле успешном. Другим речима, не видим да постоји потенцијал да натерамо будућу власт на било шта након бојкота. Не мислим уосталом ни да постоје услови за исказивање незадовољства ширих размера јер колико год све нас иритира начин на који се данас влада Србијом, бахатост, притисци, уцене, разне афере, затрована медијска сцена и суштински непостојање истинске јавне расправе, не би смели да заборавимо да ситуације у којима постоји економски раст – какав год да је али ипак раст – и економска стабилност, никада нису погодне за борбу ван институција. Међутим, то што сматрамо да бојкот никако не може да уроди плодом не значи нужно и да ћемо изаћи на изборе. Ми се за њих свакако спремамо и ја сам лично увек за борбу, ма била она и неравноправна, него за нечињење. Али постоје и нешто другачија мишљења у оквиру председништва Покрета. У сваком случају, шта год да одлучимо, одлука ће свакако бити колективна.
Како коментаришете став дела опозиције који каже да је Вучићев свако ко изађе на изборе?
Као бесмислицу коју ми је заиста више тешко да коментаришем. У тим јефтиним дисквалификацијама део опозиције који помињете неодољиво подсећа на власт. Реч је о истом менталном склопу, истом функционисању по принципу “ко није с нама тај је против нас”. То је та империјална, да не кажем мафијашка логика која је неспособна да у другоме препозна било шта осим непријатеља или вазала. За разлику и од једних и од других, то није наша логика. Ја не бацам поглед преко плота, не водим прљаве кампање и не служим се политиканством. Једноставно се не бавим другима и немам намеру то да мењам, осим наравно, “права на реплику”.
Лидер Народне странке Вук Јеремић изјавио је да ће “на изборе изаћи власт, режим и они који буду глумили опозицију - Шешељ, Миша Вацић, разне метле, четке”. Како то коментаришете?
Не знам зашто придајете било какав значај тим речима. Ако се не варам, тај исти човек је рекао да ће “диктатор пасти до ускрса” прошле године па се то, наравно, није догодило. Део је политичке организације која је опколила зграду председништва и рекла да се одатле неће померити па је ипак убрзо отишла. Исто је то учинила испред зграде Муп-а пар сати касније. Да не помињем да се ради о човеку који је том “диктаторском режиму Александра Вучића” давао кворум и гласао за усвајање буџета у скупштини. Да се ради о човеку који 2013. године није смео или није хтео да гласа против Бриселског споразума који сада, тобоже, толико напада. И сада ме Ви питате за коментар... А шта да се каже, шта да се коментарише... Непостојећа доследност? Непостојећа реч? Антипатично шарлатанство? Визија од пластелина? Шта?
Према последњим истраживањима, шансе за цензус нису вам велике. Да ли планирате неко укрупњавање, удруживање са још неким?
Не знам шта кажу истраживања нити ме претерано занима али знам да Србији никада нису били потребнији неистрошени, честити и надасве нормални људи са јасном визијом и планом рада. А покрет “Метла 2020” управо има све то. Од људи попут Новице Антића, председника Војног синдиката, историчара Милоша Ковића, Ивана Матовића, Злате Ђерић и многих других до програма са јасним приоритетима, од прекопотребне дебеоградизације Србије до неопходног и нужног разбијања снаге политичких странака које су данас у Србији преузеле и улогу државних институција и улогу послодаваца и улогу главног и одговорног уредника целе земље и свега осталог. Странке су нам напросто отеле државу. И зато се надам да је људима јасно да овде мора да се мења цео систем а не само један режим. Због тога је и створен покрет “Метла 2020” и прво што ћемо урадити је то што ћемо дати грађанима могућност да другачије бирају своје представнике, да првенствено гласају за људе по имену и презимену а не за странке. Е сада, ако грађанима више одговара да бирају између Вучића и Ђиласа, или претходно поменутог господина Јеремића; ако им одговара да вечно робују неким странкама на власти које ће њих и њихове ближње запошљавати за цркавицу у замену за гласове и обавезне одласке на митинге; ако им одговара да се припадници политичке елите и њихове породице страховито богате на рачун народа и државног буџета и тиме ужасно успоравају развој земље; ако им одговарају људи са лажним дипломама; ако им одговара да нам деца масовно напуштају земљу; ако им одговара држава у којој је могуће бесправно рушити све осим бесправно саграђеног објекта на сред Панчићевог врха; ако им одговара општи неред, бахатост и корупција, онда ће тако бити. И ту нема никакве љутње. Не плашим се ја ни победе ни пораза нити се тога плаши било ко у Покрету јер нисмо ту због себе. Ви ми говорите о цензусу тамо где ја размишљам само о Србији. И зато ме не занимају истраживања које помињете. Хоћу да мењамо ово стање и за то тражим подршку. И биће како ће бити. Али грађани морају да знају само једно: метла је у њиховим рукама. Ми их позивамо да нам је дају и да овај накарадни систем у којем живимо почистимо заједно.
Шта мислите о сарадњи Александра Шапића и Милана Стаматовића?
Искрено, нисам размишљао о томе. А и рекох Вам да немам обичај да се бавим другима.
Како коментаришете последња дешавања у Црној Гори, након доношења Закона о слободи вероисповести?
Као наставак изградње засебног „црногорског идентитета“ заснованог на кривотворењу историје и антисрпству с једне стране и логичне реакције српског народа на наведену агресију с друге стране. Добро је да су се у овој срамној прилици, у скупштини приватизоване државе Црне Горе нашли људи који су спасили част земље у мери у којој је то уопште могуће и зато Андрији Мандићу, Милану Кнежевићу и свим осталим посланицима Демократског Фронта желим и овом приликом да се захвалим и пружим пуну и братску подршку у њиховој борби за српски народ.
Да сте на челу државе шта бисте урадили?
У потпуности разумем потребу да се очувају мир и стабилност у региону јер је мир најпотребнији управо Србији и јер ће од стабилности управо Србија имати највише користи. Али и уз разумевање ове потребе мислим да је непосредна реакција наше државе морала бити оштрија у смислу предузимања одговарајућих дипломатско-конзуларних мера. Али непосредна реакција овде заиста није најважнија. Како Мило Ђукановић неће стати и како је заправо он тај реметилачки фактор односно извор нестабилности у региону а не Срби и Србија, много је важније направити озбиљну и одлучну стратегију којом ће се радити на трајном уклањању наведеног извора нестабилности. Нисам сигуран међутим да је режим Александра Вучића способан и вољан да уради тако нешто с обзиром на доказане везе из прошлости између њега и господина Ђукановића.
Имамо вакум у преговорима с Приштином. Шта мислите о Аљбину Куртију? Да ли је он неко с ким се може постићи споразум?
Не познајем Аљбина Куртија али, судећи по биографији, делује да се ради о врло озбиљном и доследном албанском сепаратисти.
Ви сматрате да је замрзнути конфликт решење. Можете ли да објасните како такво стање може да буде одрживо или, како сте негде рекли, корисно?
Хајде да будемо прецизни: док не дођемо до ситуације у којој ћемо решити питање Косова и Метохије у складу са Уставом Републике Србије и Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН, замрзнути конфликт представља једину могућу прелазну опцију. Да ли је она одржива? Па наравно да јесте. Не само зато што имате сличне замрзнуте конфликте широм света, од Кипра до Израелско-палестинског питања, већ зато што је управо то тренутно ситуација на КиМ. Дакле та опција је свакако одржива иако наравно није идеална. Да ли је корисна? Наравно да јесте јер нам омогућава да уз мање напоре очувамо прекопотребну стабилност и економски, демографски, институционално па и војно развијамо остатак Србије. Супротно овоме, прихватање сецесије наше јужне покрајине у било ком облику, да ли кроз разграничење или размену територија, неминовно би дестабилизовало читав регион кроз отварање питања Велике Албаније али и остатак Србије кроз отварање питање Рашке или Војводине. Можда неко жели да се и даље бави геополитиком и ратовима ја свакако не. Хоћу да се бавимо уређењем и развојем земље. За геополитику никада неће бити касно.
