Дан са посланицом Горицом Гајић

„У Скупштини се дискусије воде између СНС и СРС и то је неки рат браће по матери или оцу. Изласком, Скупштину смо препустили СРС из које се изродила СНС“.

Према речима посланице Гајић, она је искористила прилику да демистификује функције народних посланика који се обично сврставају у привилеговану групу, иако тај посао није ни мало лак.

– Као жена, никада нисам имала проблем да нађем место у својој странци, и сматрам да само радом можете да будете у ситуацији да руководство странке сматра да ви заслужујете и можете да одговорите функцији народног посланика. Када једног дана постанете народни посланик, видите да је ту најмање привилегија а највише обавеза, рекла је Гајић.

Објаснила је да је пут од обичног човека до народног посланика дуг и напоран, и подразумева да сте пре свега члан неке странке, а затим да дајете велики допринос промоцији политичких идеја и програма те странке

– Народна скупштина доноси законе из свих области које прате наш живот. Ви се сусрећете са областима из којих баш нисте професионално потекли и које баш добро не разумете, а требало би да учествујете у раду, објаснила је Гајић.

Како је рекла, прво је потребно упознати се са начином рада Народне скупштине, читање пословника, читање различитих материјала, препознавање мањкавости закона, затим ступање у контакт са стручњацима и предлагање амандмана.

– У обавези сте да предлоге закона, ако је измена и допуна закона, упоређујете са важећим, видите које су мањкавости, контактирате струковна удружења или предузећа из тих области. То је јако сложен посао, поготово пошто су то различите области које треба испратити и ући у суштину проблема који законски предлог регулише, навела је Гајић.

Она је рекла и да дугочасовна заседања нису једноставна, потребна је јака ментална концентрација да би се пратио рад Скупштине и у њему учествовало.

– Није само посао посланика, како то наши грађани виде на екрану, ми тамо седимо, неко разговара мобилним телефоном, слушамо шта причају. Ако хоћете да будете одговоран и савестан посланик морате све то да пратите, истакла је Гајић.

Показујући на гомилу материјала који је стајао на великом столу у просторији у којој се одвијао разговор, истакла је да сваког дана стижу предлози закона из владе или посланика, које треба добро простудирати, дати сугестије или написати амандмане.

– Тај рад и труд који уложите не резултира ефектом јер скупштинска већина која је владајућа усвоји оно што су већ дали у предлогу, или уз врло мале измене техничке природе. Онда се осетите да нисте корисни, зато што сте у мањини, зато што сте опозиција и зато што се ретко када или скоро никада не прихвати ваш предлог, нагласила је Гајић.

Сматра да је Скупштина радила добро, опозиција не би посезала за бојкотом исте.

– Већина је свесна да може да запоседне Народну скупштину, све што замисли заврши и ви ту служите као декор без могућности да нешто промените. Нико није богомдан са апсолутно све добро одради па ни скупштинска већина, рекла је Гајић.

Она се присетила када је опозиција желела да скрене пажњу на проблеме у раду Скупштине подношењем већег броја закона и амандмана. Одговор власти је био подношење на стотине, како је рекла, несувисних амандмана у функцији “врховног вожда” те странке.

– Сваки покушај стављања неког предлога опозиције на дневни ред се игнорисао. Не знам да ли је, изузев овог закона посланице ДС Гордане Чомић, и један предлог закона опозиције стављен на дневни ред да се о њему уопште расправља, рекла је Гајић.

Поред поменутих проблема, Гајић истиче да сваки посланик који жели да истакне проблематично понашање колега из позиције ризикује да буде засут најгорим увредама.

– Не презају да ли ће да вас повреде лично, укључе чланове ваше породице, вашу странку стављају на стуб срама, испод клупе извлаче слике, компромитујуће наслове и материјале. Онда се нађете у ситуацији да се браните лично само што сте указали на кршење пословника, истакла је Гајић.

Без обзира на лоше услове рада, она сматра да нема резултата бојкота рада Скупштине и да уопште није смео да се деси.

– Мислим да без обзира на све мањкавости и ирационалности, бојкот Скупштине опозиционих посланика апсолутно није смео да се деси. Скупштине нормално ради, нико не указује на делегитимност таквих предлога закона који се овде усвајају. Бојкот опозиције прошлог лета је исхитрен, није се дало простора за стратегију шта све бојкот подразумева, које су то активности које би до избора требало да се десе, није усаглашен и једногласно донет од комплетне опозиције ако је то могуће, навела је Гајић.

Она сматра да би легитимитет био упитан када би у бојкот долазећих парламентарних избора учествовале све опозиционе странке.

– Сагласје је требало да буде на нивоу свих политичких актера опозиције, да је он за све обавезујућ, шта он значи до избора и шта ће значити после избора. Много је важан тај дан после. Ако се решите на бојкот, ви морате да идете на то да тај бојкот буде успешан, рекла је Гајић.

Она је сумирајући грађанске протесте који су се до недавно одржавали истакла да нам недостају две кључне ствари да би се промене десиле, критична маса и међународни фактор.

– Немате критичну масу грађанства која се мери стотинама хиљада грађана који би пратили те акције. Са друге стране нема ни фактора међународне заједнице. Лично сам убеђена, као и моја странка, да међународна заједница не би делегитимисала изборе на које би изашла СНС са својом коалицијом и још неке странчице као сателити, сматра Гајић.

Гајић је навела да је веома важно ко предводи опозициони блок, а сада су то људи који су већ били на власти на републичком или београдском нивоу, па су на неки начин етикетирани и немају пун легитимитет.

– Ја живим у унутрашњости, грађани кажу па и они су били власт, министри, представници државе. Говорим о људима који су се поставили или самопоставили на чело те опозиције која се прерано одлучила за бојкот и онда имате ситуацију да сви морамо да прихватимо њихов диктат, да морамо сви у бојкот, истакла је Гајић.

Према њеним речима, није добро то што је, као и код власти, и овде је ситуација – ко није са нама, против нас је.

– Нема сагласја, нема заједничких метода како изнети тај бојкот, и нажалост показује се да ни бојкот избора неће донети резултат који треба када би био једногласан, када би био апсолутан од стране свих опозиционих странака. Имате странке које су конкретно и у Савезу за Србију, који стоји на челу идеје бојкота, и странке Зорана Живковића и друге, којима се бојкот баш и не мили и сматрају да треба ући у борбу, па чак и неке фрагменте ДС и СДС-а, рекла је Гајић.

Она је истакла да не мисли како ће се у скорије време доћи до, не идеалних, али ни колико-толико прихватљивих изборних услова. На томе се мора радити у институцијама, јер ван њих то се може постићи по много већу цену за грађане.

– Људи желе да се боре без обзира на катастрофалне услове који се нажалост козметички мењају неколико месеци пред изборе и који су по мени резултат притиска европарламентараца, да макар буде привид да смо променили нешто код РЕМ-а, да смо променили нешто код медија, да смо променили нешто код функционерских кампања. Одговорно тврдим да то суштински неће имати утицаја на изборни процес, навела је Гајић.

Временом грађани стекну поверење без обзира да ли сте жена или мушкарац
Гајић је навела да је важан предуслов за укључивање жена у политику, да прво желе да се укључе у ту сферу јавног деловања и нађу место у овом „мушком свету“. Када је реч о њеном искуству, у ДСС је од 92. године, према њеним речима, никада није морала да се посебно склања некоме или доказује зато што је жена.

– Ја сам можда пример жене која никада није осетила дискриминацију ни у институцијама. Прибојавала сам се како ће грађани у унутрашњости, у релативно малој средини као што је општина Свилајнац, да прихвате жену политичара. Ако искрено радите, пожртвовани сте, држите реч, неком помогнете, временом се изгради тај политички ауторитет и интегритет без обзира да ли сте жена или мушкарац, истакла је Гајић.

Родно сензитиван језик не мења суштински ствари
Гајић не мисли да језик треба прилагођавати родним улогама, нити да је потребно различита питања у професионалном, јавном или политичком животу нужно раздвајати на мушка и женска, већ се бавити суштином која помаже свима.

– Иако сам жена, мислим да народни посланик треба да остане народни посланик, лекар-лекар, адвокат-адвокат, психолог-психолог… Изједначавањем родног језика неће се побољшати статус жена у јавном животу, политици и професијама. Са задовољством могу да потврдим да 80 одсто директора у јавним предузећима у Свилајнцу чине жене. Шта би променило да пише директорица ако пише директор, објаснила је Гајић.