Јовановић: Српски народ највећа жртва деведесетих

ФОТО: Огњен Стевановић
20. мaj 2020.
Јовановић: Српски народ највећа жртва деведесетих

Не верујем да ће ратни злочини бити тема предизборне кампање нити мислим да треба да буду, оцењује за Данас Милош Јовановић, председник Демократске странке Србије, у оквиру серијала нашег листа о томе да ли ратни злочини треба да буду тема.

ДСС на изборе 21. јуна, излази на листи покрета „Метла 2020“. Према речима Јовановића, прошло је већ четврт века од тих трагичних догађаја и закључује да људе данас много више занима како да „уредимо Србију, повећамо животни стандард, како да се изборимо са корупцијом, страначким запошљавањем и свим осталим изразито негативним појавама које код нас постоје“.

– Наравно, историја се не сме заборавити. Напротив, историјско памћење се мора неговати јер је српски народ највећа жртва деведесетих. Два највећа злочина управо су извршена против нас. Први 1995. године када је Хрватска спровела највеће етничко чишћење и протерала Србе из Крајине. Други 1999. када је НАТО извршио агресију против наше земље и починио најтежи злочин – злочин против мира – сматра Милош Јовановић.

Упитан да ли осуђени ратни злочинци треба да буду посланици у Скупштини, саговорник Данаса је то питање оценио „помало тенденциозним“.

– Међународни кривични трибунал за бившу Југославију, који је одређивао ко је ратни злочинац а ко није, у бити је представљао продужену руку западних сила и њихове политике према југословенској кризи што је најјасније изашло на видело током НАТО агресије. Утолико нисам сигуран да се он уопште може назвати судом нити његов рад окарактерисати као потрага за правдом. Када се томе дода чињеница да је једини потенцијални посланик у будућем скупштинском сазиву председник СРС Војислав Шешељ од тог тела осуђен због изговорених речи, онда ми се питање заиста чини беспредметним – каже председник ДСС. На питање како помоћи цивилним жртвама ратова деведесетих, одговара: „На првом месту тако што се никада неће заборавити истина“.

– Постоји код нас понекад чудан рефлекс, или је можда реч о некаквом комплексу инфериорности, да се западно читање догађаја илити виђење ситуације наших тадашњих противника и непријатеља узима као објективно и истинито сагледавање ствари. А ствари стоје прилично јасно. Распад Југославије је узрокован хрватским, словеначким и албанским сепаратизмом и то нема апсолутно никакве везе са Србијом нити са тадашњим српским руководством. Југославија никада није била истински жељена од Хрвата. Од демонстрација у Загребу 5. децембра 1918. године, преко питања Бановине, НДХ, маспока па до деведесетих, линија континуитета се јасно оцртава. Исто важи и када је реч о албанском неприхватању српске државе. За све српске жртве је важно да се та историја не заборави као што је важно да се никада више не понови. Помињем овом приликом само српске жртве, не зато што сам неосетљив на жртве других народа, било их је наравно и на жалост, већ зато што се о српским најмање у свету говорило и бринуло – закључује Милош Јовановић за Данас.