Милош Јовановић: По­треб­на нам је ко­ре­ни­та про­ме­на по­ли­тич­ког си­сте­ма

Би­ло ка­ква вр­ста при­зна­ња се­це­си­је КиМ или­ти пре­да­је те те­ри­то­ри­је би­ла би дво­стру­ко по­губ­на по нас, ти­ме би­смо из­вр­ши­ли иден­ти­тет­ско са­мо­у­би­ство и не­ги­ра­ли соп­стве­ну тра­ди­ци­ју.

Је­дан од ли­де­ра по­кре­та „Ме­тла 2020” Ми­лош Јо­ва­но­вић ка­же да су од­је­ци ово­га што ра­ди у кам­па­њи од­лич­ни и као до­каз на­во­ди да их мно­го љу­ди зо­ве и да им мно­ги при­ла­зе. Упра­во због то­га за „По­ли­ти­ку” ис­ти­че да је уве­рен да ће „Ме­тла” би­ти из­не­на­ђе­ње из­бо­ра, 21. ју­на. До­са­да­шњу из­бор­ну кам­па­њу оце­њу­је као озбиљ­ну и про­ми­шље­ну с ја­сним иде­ја­ма, кон­крет­ним про­гра­мом и ви­зи­јом. „Ни­смо ов­де да се игра­мо већ же­ли­мо да пре­у­зме­мо од­го­вор­ност за во­ђе­ње др­жав­них по­сло­ва. Ови из­бо­ри пред­ста­вља­ју ва­жну ета­пу”, ка­же Јо­ва­но­вић.

Шта је те­жи­ште у ва­шој кам­па­њи?

Свест да је, по­ред про­ме­не ак­ту­ел­не вла­сти, Ср­би­ји по­треб­на ко­ре­ни­та про­ме­на по­ли­тич­ког си­сте­ма. Свест да жи­ви­мо у зе­мљи у ко­јој је пар­тиј­ска књи­жи­ца нај­ва­жни­ји до­ку­мент, ва­жни­ји и од сту­дент­ског ин­дек­са, пра­ве ди­пло­ме или рад­не књи­жи­це. И свест да та­ко ви­ше не иде. За­то је наш ап­со­лут­ни при­о­ри­тет да нај­зад омо­гу­ћи­мо гра­ђа­ни­ма да би­ра­ју сво­је пред­став­ни­ке по име­ну и пре­зи­ме­ну. Са­мо ће­мо та­да, ка­да љу­ди у по­ли­ти­ци бу­ду ду­го­ва­ли сво­је ман­да­те ка­ко стра­нач­кој при­пад­но­сти и иде­о­ло­ги­ји ко­ју за­сту­па­ју та­ко и вла­сти­том име­ну и угле­ду, ус­пе­ти да раз­би­је­мо ту стро­гу хи­је­рар­хи­ју у стран­ка­ма.

Шта ти­ме до­би­ја­мо?

Са­мо та­ко ће­мо ус­пе­ти да раз­би­је­мо не­га­тив­ну се­лек­ци­ју и са­мо та­ко ће­мо ус­пе­ти да раз­би­је­мо сна­гу стра­на­ка, стра­нач­ких вој­ски и ма­ши­не­ри­ја ко­је ви­ше не­ће би­ти у мо­гућ­но­сти да ути­чу на ме­ди­је, на пра­во­су­ђе, на за­по­шља­ва­ње у јав­ним пред­у­зе­ћи­ма и ко­је не­ће мо­ћи да ути­чу на то­ко­ве нов­ца тј. бу­џет­ских сред­ста­ва. То је основ­ни пред­у­слов да Ср­би­ја про­ди­ше.

Ка­ко би­сте ре­ши­ли про­блем Ко­со­ва и Ме­то­хи­је?

Прав­ни оквир за ре­ша­ва­ње про­бле­ма КиМ је ја­сан и не­дво­сми­слен. То је Устав Ср­би­је и Ре­зо­лу­ци­ја 1244 СБ УН као и прин­ци­пи оп­штег ме­ђу­на­род­ног пра­ва. И од тог окви­ра не мо­же и не сме би­ти од­сту­па­ња. То је оквир за пре­го­во­ре и за ре­ше­ње кри­зе ко­ја се мо­ра за­вр­ши­ти ре­ин­те­гра­ци­јом на­ше ју­жне по­кра­ји­не у пу­ни устав­но­прав­ни по­ре­дак Ср­би­је. Тај про­цес ће на­рав­но тра­ја­ти јер је реч о стра­те­ги­ји ко­јом се по­сте­пе­но ме­ња са­да­шња ре­ал­ност, али у то­ме и не тре­ба жу­ри­ти. Не жу­ре ни Гр­ци ни Тур­ци на Ки­пру као што не бр­за­ју ни Изра­ел­ци ни Па­ле­стин­ци на Бли­ском ис­то­ку. Ва­жно је са­мо ја­ча­ти, у сва­ком по­гле­ду, срп­ски кор­пус на КиМ и ја­сно ста­ви­ти до зна­ња да ће без­бед­ност Ср­ба би­ти га­ран­то­ва­на.

У ме­ди­ји­ма се спо­ми­њу не­ка ре­ше­ња као што је по­де­ла Ко­со­ва или раз­гра­ни­че­ње...

Би­ло ка­ква вр­ста при­зна­ња се­це­си­је КиМ или­ти пре­да­је те те­ри­то­ри­је би­ла би дво­стру­ко по­губ­на по нас. Пр­во, ти­ме би­смо из­вр­ши­ли иден­ти­тет­ско са­мо­у­би­ство и не­ги­ра­ли соп­стве­ну тра­ди­ци­ју, исто­ри­ју и кул­ту­ру. За­ми­сли­те са­мо да ли би­смо на­кон та­квог беш­ча­шћа и да­ље мо­гли да чи­та­мо „Гор­ски ви­је­нац”, срп­ску еп­ску по­е­зи­ју, „На Га­зи­ме­ста­ну” Ми­ла­на Ра­ки­ћа или да по­сма­тра­мо „Гра­ча­ни­цу” На­де­жде Пе­тро­вић... Дру­го, пре­да­јом КиМ би се де­ста­би­ли­зо­вао чи­тав ре­ги­он због отва­ра­ња и кон­кре­ти­за­ци­је пи­та­ња тзв. ве­ли­ке Ал­ба­ни­је па би­смо се, уме­сто пра­вље­њем ре­да у зе­мљи, на­ред­них 30 го­ди­на ба­ви­ли ге­о­по­ли­ти­ком и су­ко­би­ма. Ја то не при­хва­там.  

Ко­ји је ваш еко­ном­ски при­о­ри­тет?

Ко­руп­ци­ја и бе­за­ко­ње ди­рект­но ути­чу на еко­но­ми­ју и жи­вот­ни стан­дард свих нас. Тај ба­ши­бо­зук нас ко­шта два од­сто при­вред­ног ра­ста го­ди­шње. Огром­ни нов­ци се сли­ва­ју у при­ват­не џе­по­ве пар­тиј­ских по­слу­шни­ка и фир­ми са­те­ли­та. За­то ће­мо се не­ми­ло­срд­но об­ра­чу­на­ти с ко­руп­ци­јом та­ко што ће­мо по­о­штри­ти ка­зне­ну по­ли­ти­ку, оне­мо­гу­ћи­ти да се за де­ла ко­руп­ци­је из­ри­чу ка­зне ис­под за­кон­ског ми­ни­му­ма, ге­не­ра­ли­зо­ва­ти ин­сти­тут при­кри­ве­ног ислед­ни­ка, од­но­сно омо­гу­ћи­ти по­себ­не до­ка­зне рад­ње у по­гле­ду де­ла ко­руп­ци­је и усво­ји­ти за­кон о по­ре­клу имо­ви­не ко­ји се не­ће ти­ца­ти свих гра­ђа­на, као да­нас, већ ће се ис­кљу­чи­во од­но­си­ти на но­си­о­це јав­них функ­ци­ја од 1990. на­о­ва­мо. Тај ред и прав­да се мо­ра­ју ус­по­ста­ви­ти јер љу­ди из зе­мље од­ла­зе због еко­ном­ске си­ту­а­ци­је, а мо­жда и ви­ше, због бе­за­ко­ња и не­прав­де. Што се еко­но­ми­је ти­че, ап­со­лут­ни при­о­ри­тет је, уз на­ста­вак ве­ли­ких ин­фра­струк­тур­них про­је­ка­та, ре­ин­ду­стри­ја­ли­за­ци­ја.

Шта би­сте пр­во ура­ди­ли?

Фор­ми­ра­ће­мо раз­вој­ну бан­ку и по­себ­ну па­жњу по­све­ти­ти сек­то­ру ин­фор­ма­ци­о­них тех­но­ло­ги­ја и на­мен­ској ин­ду­стри­ји. Иако не уче­ству­је с ви­ше од се­дам од­сто у струк­ту­ри на­шег БДП-а, по­љо­при­вре­да оста­је стра­те­шки ва­жан сек­тор. Ту ће­мо по­себ­ну па­жњу усме­ри­ти на еду­ка­ци­ју по­љо­при­вред­них про­из­во­ђа­ча, ста­бил­ност и пред­ви­дљи­вост от­куп­них це­на уз раз­би­ја­ње мо­но­по­ла или кар­те­ла. Че­ка нас ве­ли­ки по­сао, али као што сам ре­као, пред­у­слов за све је да прет­ход­но на­пра­ви­мо ред у ку­ћи.