Зашто странци састављају уџбенике за нашу децу?

Народна скупштина Републике Србије је 2009. године усвојила Закон о уџбеницима и наставним средствима, којим је државни Завод за уџбенике престао да буде једини издавач и којим је отворено тржиште уџбеника, са прокламованим циљем да ће се овим отварањем тржишта поправити понуда и подићи квалитет уџбеника и наставних средстава. У међувремену, закон је мењан три пута, 2015, 2017. и коначно 2018. године, који је и данас на снази. Десет година примене закона којим се регулише издавачка делатност уџбеника и наставних средстава, довољно је дугачак период да се сагледају ефекти и његове добре и лоше стране.

У ситуацији када је у свету епидемија вируса Цовид-19 и када ће ђаци часове пратити преко ТВ екрана, поставља се питање, по којем уџбенику деца могу да прате наставу и који је смисао разноликости уџбеника и наставних средстава? Зашто су власти у Србији препустили тржиште вредно више од 70 милиона евра странцима? Зашто родитељи плаћају скупе уџбенике и зашто никада није усвојен Правилник о формирању цена уџбеника?

ТРЖИШТЕ И УДЕО ИЗДАВАЧА

Према подацима Републичког завода за статистику, основне школе у Србији похађало је 517.826 ђака, а средње школе 249.855 ђака. Овај податак је значајан како би се утврдило колико је вредно тржиште уџбеника у Србији. Ако узмемо да просечна цена комплета уџбеника за једну школску годину износи 11.500 динара, долазимо до закључка да је тржиште уџбеника у Србији вредно 8,8 милијарди динара, или 75 милиона евра. Према неким изворима, ова цифра је и већа и достиже износ од око 11 милијарди динара. Тачан износ није могуће израчунати, јер су ту заступљена и додатна наставна средства, али и због чињенице да не купују сви ђаци нови комплет уџбеника по поласку у нову школску годину.

Када смо утврдили вредност тржишта, занимљиво је сагледати ко су учесници на овом тржишту и колики је проценат њиховог учешћа. Чудно је да за све ове године од примене закона којим се регулише ова област, Министарство просвете није ниједном објавило колика је заступљеност појединих издавача на тржишту уџбеника. У мају 2019. у дневним новинама Политика, објављен је, на основу позивања на доступност информација од јавног значаја, текст од уделу појединих издавача на тржишту уџбеника за први и пети разред основне школе. Према овим подацима, заступљеност страних издавача на српском тржишту уџбеника износи 87,4 процента !!! Још је фрапантнија чињеница да је ова заступљеност подељена на 4 издавача. Ако овај податак није довољно скандалозан, шта рећи на чињеницу да од овог процента, 15,65 процената се односи на издавача БИГЗ, а преосталих 71,75 процената на издаваче ''Нови логос'', ''Клет'' и ''Фреска''. Ова последња три набројана издавача повезује исти крањи власник – немачка издавачка кућа Klett.

Дакле, усвајањем Закона о уџбеницима, посланици Народне скупштине Републике Србије, али и странке које су чиниле власт од 2009. године до данас, омогућили су да уместо државног Завода за уџбенике, више од две трећине тржишта уџбеника у Србији добије немачка издавачка кућа Klett. Истовремено, удео Завода за џбенике износи 0,30 процената. Ипак, и поред тога, власник издавачке куће Klett, изразио је 2015. године незадовољство што је Завод за уџбенике скинут са листе за приватизацију.

КОРУПЦИЈА

Према закону из 2009. године, формирање цена уџбеника било је потпуно слободно. Каснијим изменама, закон је требало да донесе новину у лимитирању цене уџбеника, ограничењу обима књига и забрану поклона које наставници добијају од издавача. Подзаконски акт којим би се лимитирала цена уџбеника никада није донет, препорука о ограничењу обима књига није примењивана, а даривање наставника који изаберу уџбеник никада није престајало. Борба за тржиште смањила је транспарентност и повећала корупцију приликом избора уџбеника који би били заступљени у школама. Издавачи су временом постaјали све издашнији у наградама за наставнике који се определе за њихове уџбенике, те се од поклона у виду таблета, шоља за чај и торби, прешло на даривање телевизора за школе, бесплатних семинара и путовања на Блед, Дивчибаре, Златибор, или у Солун. Према сведочењу представника мањих издавачких кућа, направљен је ланац повезаних притисака на директоре школа, а они то преносе на наставнике који би требало да бирају наставна средства. Иако је циљ либерализације тржишта требало да буде повећање квалитета уџбеника, у пракси је монопол пренет са државне на приватну, немачку, компанију.

Ипак, још је значајнији утицај који власници издавачких кућа имају на извршну и законодавну власт Републике Србије. Демократска странка Србије пита Председника Александра Вучића, да ли су тачни наводи да је на састанку у Штутгарту, власник издавачке куће Клет, добио уверавања да нови Закоn у уџбеницима неће проћи скупштину? Да ли су tачни наводи да је након што се овај Закон ипак нашао у скупштинској процедури, на адресу Владе Републике Србије стигло писмо Филипа Хаусмана, власника издавачке куће Клет, у којем он изражава незадовољство што предложени закон ограничава цену уџбеника? Да ли су ово писмо и притисак господина Хаусмана као и притисци из немачке амбасаде и Европске уније, разлози што правилник по којем би се формирале цене уџбеника никад није усвојен?

КВАЛИТЕТ УЏБЕНИКА И ОБРАЗОВАЊЕ

Поред чињенице да је државни завод, а тиме и држава, оштећена за око 50 милиона евра годишње, поставља се питање и какав је квалитет ових уџбеника и градива које наши млађи нараштаји треба да уче. Уџбенике за издавачку кућу која има монополски положај на тржишту Србије, углавном пишу странци, односно да су странци ти који одлучују шта ће и које чињенице ће деца учити. Оно што је најспорније су уџбеници из историје, српског језика и географије. Сведоци смо многих покушаја извртања историјских чињеница у уџбеницима, као и непримерених садржаја у уџбеницима.

Тако је, на пример, у уџбенику за осми разред једног издавача за предмет ''Техничко и информатичко образовање'' приказана фотографија интернет стране на којој се као омиљене странице налазе три линка са порнографским садржајем. Такође, у уџбенику ''Историја за седми разред'' другог издавача, данак у крви је представљен као прилика за напредак српског народа и могућност напредовања на друштвеној лествици. Ученици шестог разреда имали су прилику да уче лажи да су Албанци староседеоци на Балкану и да су Срби отели њихову земљу. Оваквих примера је много, и право је питање, да ли држава има свој суверенитет, своју независност, уколико странци врше едукацију деце и намећу искривљене историјске чињенице? Да ли ће у будућности бити нормално да деца уче да је Гаврило Принцип био терориста, да су манастири и цркве на Косову и Метохији, културна баштина Албанаца, који су ту били староседеоци, односно да је Мурата на Косову убио Милош Обилић, албански јунак?

ЗАКЉУЧАК

Демократска странка Србије, позива Владу и Председника Републике, да покрену иницијативу да се размотре ефекти Закона о уџбеницима и наставним средствима. Сматрамо да је овај Закон произвео довољно лоших ефеката, како у погледу финансија, тако и у повећању корупције и штетног утицаја на образовање деце. Залажемо се да се овај штетни Закон повуче и усвоји нови закон, којим ће се вратити значај Завода за уџбенике, као једине релевантне, државне, институције, којој ће задатак бити издавачка делатност уџбеника и наставних средстава. Такође, новим законом би требало прописати да уџбеници и наставна средства буду бесплатни за све ђаке основних и средњих школа, а уколико би послове издавања радио Завод за уџбенике, држава би могла наћи средства за ову намену (Завод не би имао за циљ профит, већ само оптимално финансирање израде уџбеника, накнаде за научне сараднике и ауторе и плате запослених у Заводу, те би цена уџбеника била значајно нижа).

Питамо Агенцију за бопрбу против корупције и Тужилаштво, у којој фази је поступак по пријави бившег министра Срђана Вербића из јануара 2016. године, када је у писаном облику обавестио Агенцију за борбу против корупције да је током израде Закона био ''изложен притисцима, претњама и покушајима застрашивања од стране одређених издавачких кућа,као и других лица која су повезана са тим издавачима''?

Питамо, да ли је супротстављање бившег министра Вербића утицало да он не буде министар у актуелној Влади, односно да ли су утицај на избор министра имала издавачка кућа Клет и немачка амбасада?

На крају, позивамо Комисију за заштиту конкуренције да испита положај учесника на тржишту уџбеника и наставних средстава, и уколико има елемената, изрекне казне за лица која имају монополски статус.

Аутор је Милан Бојовић, члан Економског савета Демократске странке Србије