Јовановић: Повратак КиМ у пуни уставоправни оквир Републике Србије мора бити једини циљ

У околностима када постоје бројна отворена политичка и економска питања, напредак у решавању економских само начелно може да се поздрави. Међутим, уређење и јачање економских односа Београда и Приштине може, али не мора нужно да буде у интересу Србије, што зависи од тога да ли се њиме ојачава или слаби позиција земље у решавању суштински важних политичких питања.

Сем тога, оваквим потезима се додатно делегитимише улога УН, чија администрација и даље функционише у јужној српској покрајини и на чијој улози Србија мора непрестано да инсистира, а континуирано легитимишу приштинске сецесионистичке власти.

У том контексту, споразум потписан у Вашингтону не може да се оцени као повољан.

Коначно, колико год улога Председника Републике у српском политичком систему била снажна јер је заснована на демократском легитимитету, не сме се превидети уставна норма према којој је Влада Републике Србије надлежна за вођење и утврђивање политике земље а не Председник и зато је од највећег значаја да косовска политика Србије – тј. разговори о најефикаснијем начину повратка Косова и Метохије у пуни уставноправни поредак земље – буду предмет шире јавне расправе.

Сваки потез који води јачању Србије је добродошао али ниједан такав потез не може и не сме бити у супротности са Уставом Републике Србије и међународним правом – посебно резолуцијом 1244 СБУН – који представљају једини могући оквир решавања проблема албанског сепаратизма на Косову и Метохији.