Јовановић за Политику: Сачуваћемо континуитет државотворне политике!

1) Зашто сте распустили све одборе по Србији?

Зато што је дошло време да оно што је урађено пре три године на врху странке сада буде урађено по дубини организације. А реч је о неопходности да се организација прокрви и да се отвори простор за све људе који имају снаге, воље и енергије да наставе политичку борбу, било да је реч о људима који су дуго чланови или да је реч о онима који нам сада прилазе.

2) Које промене се још могу очекивати у ДСС-у?

Чека нас промена статута, изношење политичке платформе и, у догледно време, изборна скупштина.

3) Да ли ћи ДСС променити име?

То питање се унутар странке јавило још пре неколико година. Свима је наравно јасно да се једно поглавље страначке историје неповратно затворило 2014. године када се из странке повукао а потом и ишчланио њен оснивач и до тада једини председник Војислав Коштуница. Након тога је остало питање за све нас који смо ту, и који верујемо у политичка начела и политичка опредељења које је ДСС увек бранио, како даље наставити борбу. У сваком случају, онај најважнији континуитет – континуитет једне државотворне политике – ћемо очувати јер то смо напросто ми. О осталом ћемо ускоро одлучивати.

4) Председник Вучић је прихватио Ваш предлог да се зграда бивше жележничке станице претвори у музеј Средњовековне Србије. Како то коментаришете?

Ако сам и најмањим делом допринео томе да се тај пројекат на крају заиста реализује, бићу изузетно поносан. Српски средњи век посебан је и славан део наше историје. У њему смо доживели велики успон који је нагло прекинут отоманским освајањем. Тај део наше националне историје и културе свакако заслужује посебан музеј. Зграда бивше жележничке станице идеално је место: на почетку (можда је тачније и боље рећи на изворишту) Немањине улице, са спомеником Стефану Немањи на Савском тргу и најављеним враћањем изворне Коруновићеве фасаде згради поште која је рађена у српско-византијксом стилу, Београд и Србија ће добити један складан простор од изузетног значаја за националну културу. Истовремено, музеј Николе Тесле нашао би свој дом у старој централи „Снага и светлост“ на Дорћолу, о чему је први говорио и на чему је радио млади архитекта Андреј Мишић, чиме би се добило још једно место од непроцењивог значаја за српску културу, науку и историју. Истини за вољу, обе ове идеје су потекле од саме власти. Ја сам само реаговао онда када је деловало да је од ових одличних идеја власт, из неког разлога, одустала. Сјајно је за Београд и Србију, и заправо за нашу националну културу, што ће се оне ипак реализовати.

5) Да ли је за Вас ближа прича о једној или више опозиционох колона?

Неколико пута сам рекао да је важно вратити политику у политику јер смо се као земља изгубили у политиканству. Никада није било више конфузије и дезоријентисаности. У таквим ситуацијама је најцелисходније вратити се на поље политичких опредељења и дати одговоре на питања о томе ко како види спољну политику Србије, решавање Косовског проблема, војну неутралност, ЕУ, економију, политички систем итд. Зато ми се чини да је груписање по политичкој сродности увек смисленије од прављења једне колоне, осим када политичке околности постану толико драматичне да напросто налажу стварање заједничког и јединственог фронта. Мислим ипак да још нисмо у таквој ситуацији.

6) Да ли је ДСС спреман за предизборну коалцију са десно оријентисаним партијама и којим?

Увек смо спремни за разговор али о том потом. За сада радимо на себи и сопственом јачању.

7) Које су теме састанка опозиције који ће се одржати у просторијама ДСС-а?

Како вратити нормалност у српско друштво – то је тема. Како вратити плурализам у политички, медијски, и друштвени живот ове земље. Како учинити да у медијима мишљење које је супротно или критички настројено према актуелној власти буде заиста заступљено. Понудићемо конкретне одговоре. Оно што ја знам јесте да нас је исувише мало у овој земљи да бисмо једни од других правили непријатеље. То је луксуз који себи, и због наше недовољне бројоности и због истинских непријатеља које као народ имамо, не можемо да дозволимо.