Милош Јовановић: Опозицији је највећи непријатељ она сама!
1) Како прослављате Божић ове године?
Као и сваке године, у кругу породице. За Бадње вече ћемо ићи са децом да палимо Бадњак испред Храма Светог Саве. За Божић наравно празнични ручак с тим што је ове године корона мало пореметила ствари јер је ушла и у нашу породицу међу родитеље па ће за божични ручак свако остати код своје куће. Заиста се надам, као и сви уосталом, да ће ова нова година у том погледу бити знатно боља и да ће означити крај ове пандемије која нас је све уморила а на жалост неке и однела.
2) Како кометаришете тврдње да ДСС није права опозиција јер сувише „млако“ критикује власт или се уздржава критике власти?
Та бесмислена прича о тзв. правој и лажној опозицији је толико постала досадна да ме чуди да и даље постављате то питање.
3) Најавили сте могућност кандидовања за председника Србије. Да ли сте донели коначну одлуку о томе?
Нисам и нисмо још али се приближавамо томе. Ја заиста мислим да председнички избори представљају праву прилику да се издигнемо из овог политиканстког блата у које смо претворили политичку сцену у Србији и да се земљи, осим једне биографије, понуди истински политички програм и истинска политичка визија. И ако хоћете искрено, лично сам спреман за те изборе и немам проблем да понесем ту одговорност јер сам одувек размишљао о својој земљи и, како год вам ово звучало, знам тачно како хоћу да изгледа. Одувек сам то знао.
4) Верујете ли у победу опозиције на наредним председничким и парламентарним изборима као и на локалним изборима у Бгд?
То ће зависити од много фактора. Првенствено од самог понашања свих нас у опозицији. Не морамо наравно ни да се волимо ни да се нешто претерано ценимо. Али свакако не смеју да да се воде непрекидни ратови што се махом дешава. Српској опозицији је заправо највећи непријатељ српска опозиција. И то људи виде. Што се мене тиче, увек сам се трудио да се, с тим у вези, понашам коректно. Никада нисам никога нападао и тек понекад одговарао на нападе. О проблемима и догађајима сам износио начелне оцене и тако ћу наставити да радим али на понашање других ипак слабо могу да утичем. Другим речима, видећемо какви ће бити резултати. Али све је ово процес. Победа може бити и у томе да утрете пут неминовним променама које морају да се десе. Победа се може огледати и у томе да идеје које износите полако почну да пуштају корење. Ја сам на пример у претходној кампањи много говорио о потреби промене изборног система и о томе како лек против партијског запошљавања и партитократије лежи у томе да коначно почнемо да бирамо политичке представнике по имену и презимену. Сада већ постоји прилично широки фронт људи који дели ту идеју. И не сумњам да ће се она у неком тренутку спровести. Понављам све је ово процес и ништа се преко ноћи неће догодити. Потребно је само бити истрајан, и наравно, предуслов свих предуслова је да нешто видите, да имате некакву визију не само политичког система, већ земље и народа у целини.
5) Да ли би Ваша странка била спремна да подржи и неког ванстраначког кандидата за председника Србије?
Требало би да се ради о заиста добром кандидату. Слагао бих када бих вам рекао да га видим. Али слагао бих и када бих рекао да мислим да је тако нешто пожељно и нужно добро. Ја се наиме не стидим што се бавим политиком. Напротив, ако хоћете баш, поносан сам на то јер мислим да је реч о дужности када живите у оваквој земљи. И ја своју дужност испуњавам и због тога можда не треба да се хвалим али још мање треба да се правдам. Уосталом од политике не живим. Нити ту добијам плату, нити ми представља неко посбно задовољство (а заправо ми уопште не предстваља задовољство) што идем и гостујем по телевизијама или дајем интервјуе новинама. Хоћу напросто да живим у уређеној и снажној држави, међу поносним људима са јасним колективним идентитетом. И хоћу да ми деца живе у истој таквој држави. И за то се борим. И за то би требало сви да се боримо! И зато непрестано говорим да ја наша земља одговорност свих нас. Никада нисам ишао грађанима низ длаку, нити ћу. Знате, најлакше је рећи да су сви политичари грозни. Али ако су политичари грозни, биће да ни грађани нису много бољи. И при томе не мислим да сви људи морају да буду страначки ангажовани или председници странака, али мислим да сви морају да направе много већи напор у праћењу политике, информисаности, неког минимланог знања о политичким процесима и да сходно томе барем гласају. Истински се ужасавам апстиненанта, ужасавам се необразованих паметњаковића и твитер и фејсбук ратника. Ужасавам се људи који се поносе својом „чистотом“ а „чисти“ су само зато што никада нису ушли у борбу. Како је само лако на тај начин бити чист... Али том чистотом, која је заправо стерилност, се ништа не може променити. А ја хоћу да мењам ствари. И због тога не мислим да су страначки, „политички“ кандидати лоши. И не мислим да постоји у том политичким смислу „месија“. Понављам, све је ово ствар процеса, углавном дуготрајног и зато мислим да је тај начин размишљања и тражења спасиоца који се огледа и у Вашем питану, дубоко погрешан, помало чак и наиван.
