ДСС предала Скупштини Србије предлог Резолуције о геноциду у НДХ

ДСС
10. април 2021.
ДСС предала Скупштини Србије предлог Резолуције о геноциду у НДХ

Демократска странка Србије предала је данас Скупштини Србије предог Резолуције о геноциду у НДХ.

„НДХ је била највеће стратиште српског народа и у њој је извршен један од најстрашнијих злочина геноцида у новијој историји, против Срба, Рома, Јевреја“, рекао је председник ДСС Милош Јовановић испред Скупштине Србије обраћајући се новинарима.

Лидер ДСС-а је казао да је важно да Скупштина Србије усвоји Резолуцију која ће на тај страшан злочин подсећати и јасно га дефинисати као злочин геноцида.

„Поготово, што се данас, као некада у комунистичка времена, покушава да направи некаква симетрија у злочинима. Изједначава се геноцид у НДХ са Сребреницом. А Сребреница није била геноцид, није постојала никаква геноцидна намера“, закључио је Милош Јовановић.

 

Народној скупштини Републике Србије

Предлог резолуције о геноциду НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог светског рата

Преамбула Резолуције

Са циљем истинског сагледавања историјских дешавања; памћења и одавања поште српским жртвама; потребе за утемељењем националног идентитета српског народа и државе Србије, али и свих њених грађана ван ње; у тренуцима када се, као некада, у време титоистичког режима, покушавају наметнути лажне симетрије у злочинима, сматрамо да је доношење Резолуције о геноциду у НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог светског рата од највећег значаја.

Геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ био је систематски прогон и истребљење тих народа од стране усташког режима у Независној држави Хрватској у периоду између 1941. и 1945. године. Геноцид је спровођен кроз брутална погубљења у логорима смрти, масовна убиства, депортације, етничка чишћења и присилна преобраћања у католичку веру.

Подсећамо да је на простору тадашње НДХ, постојало 19 концентрационих логора и још девет логора за децу. У тим логорима су вршени најстрашнији злочини над недужним људима, не правећи се разлика између мушкараца и жена, али и одраслих и деце. Јастребарско је тако, поред логора за децу у Сиску и Лоборграду, један од синонима најужаснијег цивилизацијског чина.

Истребљења су спровођења у складу са усташком великохрватском идеологијом, а под покровитељством католичке цркве и Нацистичке Немачке.

Нажалост, континуитет такве политике дошао је до изражаја и у новијој српској историји извршењем нових злочина и највећег етничког чишћења лета 1995. године у злочиначкој акцији „Олуја“. 

Због тога сматрамо, да је доношење једне овакве Резолуције од историјског и цивилизацијског значаја за помен онима који су своје животе изгубили због безумља других.

Предлажемо да Резолуција о геноциду НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог светског рата гласи:

1. Народна скупштина Републике Србије утврђује да злочини над Србима, Јеврејима и Ромима извршени у Независној држави Хрватској од стране усташа током Другог светског рата, на подручју данашње Републике Хрватске, Босне и Херцеговине и Републике Србије, представљају смишљен и планиран геноцид, како је дефинисано Конвенцијом о спречавању и кажњавању геноцида, усвојеној 9. децембра 1948. годинe, Резолуцијом 260 A (III) Генералне скупштине УН;

2. Народна скупштина Републике Србије позива све државе потписнице Конвенције о спречавању и кажњавању геноцида, а посебно Европски парламент и државе чланице Европске уније, да резолутним осудама овог геноцида допринесу помирењу, успостављању трајног мира и спречавању да се такви злочини икада понове;

3.Народна скупштина Републике Србије утврђује обавезу да се у року од шест месеци од усвајања ове Резолуције изврши допуна Кривичног законика Републике Србије, којом ће се порицање и релативизација геноцида извршеног над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној држави Хрватској установити као кривично дело, одговарајуће санкционисано;

4.Народна скупштина Републике Србије овлашћује и утврђује обавезу Владе Републике Србије да у року од годину дана, од дана усвајања ове Резолуције, одреди датум Дана сећања на жртве геноцида извршеног над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ;

5. Утврђује се обавеза државних органа, јавних сервиса, просветних и културних институција да израде планове и програме обележавања Дана сећања на жртве геноцида извршеног над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ.

У свим основним и средњим школама у Србији на тај дан организовати посебан школски час, у циљу упознавања ученика са извршеним злочинима, објашњавања узрока и подизања свести о потреби неговања мира, унапређења људских права и међурелигијске толеранције.