"Njihova osnovna greška je FIKSACIJA NA VUČIĆA": Jovanović (DSS) o izborima, dijalogu, kritikama na račun opozicije i da li je odustao od kandidature za predsednika Srbije

S obzirom na stanje u opoziciji i odnose koji postoje, čini mi se da je iluzorno očekivati jednog, zajedničkog predsedničkog kandidata. Uostalom, nisam siguran ni da je to prirodno ili poželjno. Opozicija je u političkom smislu prilično šarolika i ne vidim kako niti zašto bi se te političke razlike zanemarile, kaže u razgovoru za "Blic nedelje" Miloš Jovanović, lider Demokratske stranke Srbije (DSS).

Demokratska stranka Srbije udružila se s POKS-om, prišla su vam i neka udruženja građana. Jeste li zadovoljni kako se stvari zasad odvijaju?

- Idemo korak po korak. Važno je bilo započeti okupljanje oko jedne politike koja je jasno definisana i kao nacionalna i kao demokratska. Ono što nas posebno čini zadovoljnim je dobra atmosfera u kojoj smo sve ovo počeli da gradimo i odličan odjek na koji je potpisivanje sporazuma naišlo.

Šta je to na čemu ste se našli? Šta ima DSS što POKS nema i obrnuto?

- Našli smo se na politici i platformi koju smo lako zaokružili jer smo ideološki jako bliski. Od promene izbornog sistema kako bismo konačno omogućili građanima da svoje predstavnike biraju po imenu i prezimenu, što će predstavljati važnu, radikalnu promenu političkog sistema u ovoj zemlji, preko borbe protiv korupcije do izuzetno značajnih pitanja kulture i identiteta srpskog naroda i u okviru toga jednog suštinskog pitanja od istorijskog značaja - a to je pitanje monarhije i njenog ponovnog uspostavljanja - građanima nudimo jednu sveobuhvatnu viziju sa nizom konkretnih mera.

Šta je ideja ukrupnjavanja? Da li je to možda zajednički izlazak na izbore?

- Ideja i cilj je da se građanima, u ovoj potpuno zatrovanoj atmosferi, ponudi istinska alternativa. Mi smo platformu tako i nazvali: nacionalno-demokratska alternativa ili skraćeno NADA! Nacija i demokratija su ovde neodvojivi pojmovi i potrebno je jasno reći ljudima da je moguće biti i patriota i ujedno se zalagati za pravnu državu i poštovanje institucija. Moguće je braniti Republiku Srpsku ili Srbe u Crnoj Gori, a ne dozvoliti da se u Beogradu bespravno ruši sa fantomkama na glavi, a da pritom policija ne reaguje na pozive građana. Moguće je reći Kosovo je Srbija i istovremeno ne dozvoliti da se bez ikakve dozvole i mimo svih propisa gradi nasred Pančićevog vrha. Moguće je jačati ekonomiju i fiskalno konsolidovati državu, a ne dozvoliti ovakvo širenje korupcije i bogaćenje stranačkih kadrova! Ne samo da je moguće, nego jedno ne može ići bez drugog.

mate li istraživanja, šta ona kažu?

- Nikada se nisam preterano bavio istraživanjima koja se odnose na rejting stranaka. Čak i danas ne razumem do kraja tu potrebu da se konstantno proverava rejting jer zapravo on ništa ne menja i nimalo ne utiče na ponašanje: kakav god nam bio rejting, mi svakako moramo mnogo da radimo i da damo sve od sebe da zadobijemo poverenje građana - i to je jedino važno. Uostalom, na kraju se računa isključivo izborni rezultat, a ne nekakav "rejting". Zato radimo najbolje što umemo i ne osvrćemo se na ostalo.

Vi ste pre dva meseca najavili da se spremate za predsedničke izbore. Da li taj plan i dalje važi?

- Predsednički izbori su jako važni jer pružaju priliku da se izdignemo iz ovog politikanstkog blata u koji smo pretvorili celokupnu političku scenu. Pružaju priliku da se, pored jedne biografije, građanima ponudi istinski program i vizija zemlje. Pružaju priliku i da se primerom pokaže kako treba da izgleda jedna normalna i pristojna, a istovremeno ozbiljna, promišljena i energična politička borba. I zato se za te izbore spremamo i lično neću imati problem da ponesem tu odgovornost. Niko se od nas ne bavi politikom iz hobija ili zato što mu je dosadno u životu. Hoćemo da menjamo stvari u ovoj zemlji i hoćemo da preuzmemo odgovornost za vođenje državnih poslova.

Da li mislite da je bolje da čitava opozicija ima jednog kandidata ili da, ipak, bude više njih?

- S obzirom na stanje u opoziciji i odnose koji postoje, čini mi se da je iluzorno očekivati jednog, zajedničkog, kandidata. Uostalom, nisam siguran ni da je to prirodno ili poželjno. Opozicija je u političkom smislu prilično šarolika i ne vidim kako niti zašto bi se te političke razlike zanemarile. Lično ne bih nikada mogao da podržim bilo koga ko smatra da je u Srebrenici počinjen zločin genocida, nekog ko nema jasan stav kada je u pitanju secesija južne srpske pokrajine ili nekog kome je EU važnija od rođene majke. Kao što ne bi bilo logično da recimo inicijativa "Ne davimo Beograd" podrži mene. Zato i mislim da je važno vratiti politiku u politiku i izaći iz zamke koju je deo opozicije besmisleno i krajnje štetno pokušao svima da nametne i koja se ogleda isključivo u fiksaciji na Aleksandra Vučića. To ludilo je na kraju poprimilo takve razmere i pomalo totalitarističke obrise, da čovek više ne može slobodno da kaže ni da je vakcinacija dobro organizovana, a da ga ne dočeka salva kritika i uvreda na pojedinim portalima što je donekle iskusio i gospodin Kesić. Na to ludilo, na tu crno-belu sliku ne pristajem jer ne samo da nikada nije tačna, već nije nimalo zdrava za jedno društvo.

Prisustvovali ste sastancima opozicije koje je inicirala Tadićeva SDS. Kako izgledaju ti sastanci i šta generalno mislite o dešavanjima u opoziciji?

- Ti sastanci su vrlo korektni i zaista se održavaju u dobroj veri. Sve su to ljudi s kojima se može normalno razgovarati. Uostalom, neke minimalne rezultate smo već postigli - ovde prvenstveno mislim na RTS, gde je nekakav pomak napravljen - i sada treba nastaviti dalje. U vezi s tim očekujemo još jedan razgovor sa rukovodstvom RTS-a koji je obećan još jesenas.

Protiv ste ukjučivanja Evropske unije u dijalog vlasti i opozicije oko izbornih uslova. Izgleda, ipak, da sami ne možemo. Da li to znači da DSS neće učestvovati u razgovorima?

- Kažete da sami ne možemo, a nismo ni pokušali! Naravno da sam protiv toga da svoje slabosti, manjkavosti, katkad i međusobne netrpeljivosti iznosimo pred strancima! I nije bitno odakle ti stranci dolaze, EU, Rusije ili Kine... to se naprosto ne radi. Reč je o našim problemima, našim unutrašnjim pitanjima i elementarno vaspitanje, kao i dostojanstvo države, nalažu da ih rešavamo među sobom. U tom smislu čak nije bitno da li ćemo te naše probleme rešavati na lakši, civilizovan način ili na teži način, tučom i ulicom. Bitno je da samo mi možemo da ih rešimo i da ćemo samo tako proći put (samo)sazrevanja i sticanja istinske demokratske kulture. Sve ostalo bi bile nedostojne i po definiciji neefikasne prečice. I čudi me kako svi, tako olako, prihvataju strano posredovanje. Kao da smo neko pleme... Pa mi smo 1992. godine imali okrugle stolove vlasti i opozicije bez bilo kakvog stranog mešanja.

Kao francuskog studenta moram da vas pitam za sastanak predsednika Srbije i Francuske. Čuli smo lidere opozicije koji kritikuju Emanuela Makrona i kažu da građani Srbije nemaju ništa od toga.

- Nemam šta da kritikujem ili da hvalim predsednika Francuske. On se bavi problemima i sudbinom svoje zemlje kako misli da treba i to je njegova stvar. I moj stav o tome je nevažan. S druge strane, važno je šta Srbija može da izvuče za sebe iz svih tih bilateralnih odnosa. U tom smislu, svaki susret sa stranim zvaničnicima je značajan - naročito kada se održava na najvišem nivou. Ja sam vrlo pažljivo saslušao zajedničku izjavu dva predsednika i u onome što je rekao Emanuel Makron ima nekoliko stvari koje bi nam mogle biti od koristi, kako u borbi za očuvanje naših nacionalnih interesa - na prvom mestu mislim na odbranu teritorijalne celovitosti naše zemlje - tako i ekonomski. Mislim da je dobro da stav zapadnih sila u vezi sa našom južnom pokrajinom ne bude istovetan. Svako fleksibilnije shvatanje načina na koji može da se reši kosovska kriza nama ide u prilog. Ono po definiciji čini da će pritisak Zapada na nas biti slabiji nego što bi bio kada bi svi mislili kao Nemačka. Utoliko nam povećava manevarski prostor i verovatno daje na vremenu. A o rešenju ne moram da trošim reči - zapisano je u Ustavu Republike Srbije i Rezoluciji 1244 SBUN.

Vojni rok nije prevaziđen koncept

Zašto podržavate vraćanje vojnog roka? Zar taj koncept nije prevaziđen?

- Naravno da nije prevaziđen. Naprotiv, u mnogim zemljama se razmišlja o vraćanju obaveznog služenja vojnog roka. Švedska je nedavno to i učinila kako bi mogla da izvrši popunu svojih odbrambenih snaga. Što se nas tiče, vraćanje vojnog roka nesumnjivo povećava odbrambenu sposobnost zemlje, što je za Srbiju, s obzirom na geopolitički kontekst, od najvećeg značaja. Što vojno budemo jači, to ćemo više biti u mogućnosti da istovremeno očuvamo naše nacionalne interese i mir. A nama je mir, i to dugi mir (da ne kažem večni), zaista neophodan kako bismo se dalje razvijali i dizali nivo u svakom pogledu - od ekonomije do kulture u najširem smislu te reči.

Država se dobro bori u pandemiji

Kako ocenjujete način na koji se vlast bori protiv korone od početka krize do danas?

- Mislim da se naša država dobro borila i dobro pokazala u ovoj pandemiji. Zapravo, to su činjenice i one me kao građanina ove zemlje i kao Srbina čine srećnim. Naravno, još nije ništa gotovo, ali se nadam da ćemo uskoro početi da izlazimo iz ovog stanja. I ne mislim da ovu temu treba politizovati na bilo koji način. Vi ste me pitali kako se vlast borila, a ja sam vam odgovorio da se država dobro borila. Na ovakvim temama je važno praviti tu razliku.

Jeste li se vakcinisali?

- Kao sve kolege sa Pravnog fakulteta, pre nekoliko nedelja sam dobio poziv da se prijavim za vakcinaciju i nedugo zatim sam primio kinesku vakcinu. I iskreno se nadam, iz tog profesionalnog ugla, da ćemo se što pre vratiti u amfiteatre i uživo predavati studentima bez maski na licu jer mi je to bio jedan od važnijih motiva za vakcinaciju.