Zločinačko NATO bombardovanje Srbije nije ostvarilo svoj jedini cilj

24. mart 1999. godine ostaće trajno u sećanju srpskog naroda kao dan početka zločinačke NATO agresije na Srbiju.

Kao što je povod bio fabrikovani zločin u Račku, tako NATO već više od dve decenije kao razlog i opravdanje vojnog anagžovanja bez odluke Ujedinjenih nacija ističe sprečavanje tzv. humanitarne katastrofe. 

Jedina istina jeste da je cilj agresije bio i ostao nasilna secesija Kosova i Metohije i priznanje secesije od strane Srbije.

Svako u svom privatnom životu ima pravo da u skladu sa ličnim moralom odlučuje da li će zločine počinjene nad narodom kojem pripada zaboraviti i oprostiti onima koji se nikada nisu pokajali.

Međutim, oni kojima je stalo do države i naroda, bili na vlasti ili opoziciji, ne smeju nikada da izgube iz vida da je posle 78 dana brutalnog zasipanja Srbije osiromašenim uranijumom, kasetnim bombama, razaranjem privrednih, infrastrukturnih i civilnih objekata, zločinačka agresija okončana potpisivanjem Kumanovskog sporazuma i usvajanjem Rezolucije 1244 SB UN, kojom je potvrđen teritorijalni integritet Srbije.

Ova Rezolucija, kao u Ustav Republike Srbije, moraju da ostanu temelj politike očuvanja celovitosti države i daljeg otpora svim pritiscima da Srbija prizna secesiju Kosova.